Popularni voditelj televizije Prva Ivan Ivanović, koji je svoje Veče sa Ivanom Ivanovićem brojnim gledaocima uvrstio u spisak redovnih aktivnosti petkom uveče, rođen je 22. oktobra 1975. godine u Beogradu. Iako je njegovo odrastanje bilo skromno, ipak ističe da mu je život uvek bio praćen smehom i dobrom zabavom. Od roditelja Zorana i Ljiljane nasledio je samo prave vrednosti koje danas prenosi na svoju ćerkicu Stašu. Bez obzira na to što mu je tokom odrastanja nedostajalo mnogo toga, ljubavi je imao na pretek.
- Posle toliko godina, kad pomislim na detinjstvo u meni ožive slike našeg malog stana, lepog parkića ispred zgrade i mog dede. Stanovali smo u naselju Braća Jerković, u malom stanu i u skromnim uslovima, ali ponosno mogu da kažem kako je u njemu uvek vladala prava zezatorska atmosfera. U našem domu uvek je bilo tesno, ali veselo. Pamtim te zabavne večeri i partije remija koje su moji roditelji igrali sa kumovima. Ja bih obično zaspao ispod stola, ni sam ne znam zbog čega, ali mi je to iskustvo više puta kasnije bilo od koristi u kafanama - evocira Ivan sećanja na svoje prve dane.
Dok je budući šoumen spavao sa mamom i tatom u jednoj sobi, njegov deda Radovan bio je u kuhinji. Po zanimanju pekar, čak i kada je otišao u penziju, deka bi svakog dana ustajao u četiri ujutro, kuvao ručak i kupovao novine pre nego što ostali ukućani ustanu. Iskonsku sreću Ivan je osetio tek kada mu se, kad je imao šest godina, rodio mlađi brat Ognjen, danas poznati maneken koji je svojevremeno učestvovao u rijaliti šou-programu Veliki brat.
- Sa Ognjenom sam se uvek dobro slagao. Ja sam silno želeo brata ili sestru i bio sam presrećan kada se on rodio. Čuvao sam ga uvek, kao pravi stariji brat. Trenutno živi u Dubaiju gde radi kao stjuard, a povremeno se bavi i manekenstvom, čisto da ne zaboravi i taj poziv - priča Ivan i ističe da su obojica sa roditeljima imali divan odnos.
- Nisu nas vaspitavali isključivo tradicionalno ili moderno. Pre bih rekao nekako mešovito. Pre svega su se trudili da izgradimo prijateljski odnos i budemo iskreni jedni prema drugima. U tome su uspeli pa tako i danas funkcionišemo. Tata je radio kao vozač autobusa u Gradskom saobraćajnom preduzeću, a mama je bila službenik u Skupštini grada. I danas pamtim najdragoceniji savet koji mi je otac dao: Pamet u glavu i dupe uza zid - otkriva Ivan koji je još kao sasvim mali dobio prvi nadimak od komšija.
- U kraju u kojem smo živeli komšije su me zvale Mali Čkalja pošto sam mnogo voleo da se šalim. Prvi zvanični nastup imao sam 1984. godine u četvrtom razredu, na priredbi za Dan škole, gde sam kombinovao predstavu Šok i Indeksovo radio pozorište pojavivši se na sceni kao Šiptar sa kečetom na glavi - seća se Ivan svoje duhovitosti od malih nogu ni ne sluteći da će ga upravo ona dovesti do velike popularnosti.
- Kad je trebalo da krenem u prvi razred, toliko sam bio zbunjen da sam čak dobio i dijareju, što se kasnije ponavljalo svakog 1. septembra. Naravno, čim sam kročio u učionicu prvi put, odmah sam se zaljubio. A sećam se čak i imena prve ljubavi iz obdaništa - Ana Kusturić. Posle sam u školi gajio simpatije prema Ani Mitrović i Oliveri Tanasijević - ističe Ivan koji pored toga što je tada bio zaljubljive prirode kaže da je u školi bio veoma nedisciplinovan. Ipak, kako ističe, danas se ne ponosi svojim ponašanjem tokom školovanja.
- Nakon osnovne škole upisao sam Gimnaziju Sveti Sava. U tom periodu sam želeo da budem lekar i ta škola je bila dobar preduslov. Ipak, kada su počeli časovi shvatio sam da mi ne idu biologija i hemija i odustao sam od velikih planova. Bio sam veoma loš đak, ali bila su to i luda vremena pa nas škola i nije baš mnogo zanimala. Najviše sam voleo veliki odmor. Kasnije sam želeo da budem glumac, ali pošto se i tamo mnogo učilo, postao sam voditelj - kroz smeh priča Ivanović koji je ipak nakon gimnazije upisao pravni fakultet smatrajući da će zbog svojih retoričkih sposobnosti možda biti uspešan u pravosuđu. Pogrešio je samo malo.
Nakon završene škole nije mu mnogo trebalo da se zaljubi onako najsnažnije kao nikada pre. Bilo je to pre petnaest godina na jednoj privatnoj žurki kada je upoznao Zoricu, svoju sadašnju suprugu. Iako ga je ona u nekoliko navrata ignorisala, znao je da je to ona prava, a nakon šest godina zabavljanja odlučili su da se venčaju.
- Smatram da se svako istinski zaljubi samo jednom pa je tako bilo i u mom slučaju. Tada sam se i oženio. Sve pre Zorice bilo je varka jer nisam znao da postoji bolje. Na žurki kod zajedničke prijateljice prišao sam joj i predstavio se. Čim mi je rekla svoje ime, sve je lagano počelo. Danas volim da kažem kako sam sve vreme ja nju osvajao, a onda smo se mnogo zavoleli - kroz osmeh priča Ivan i priseća se perioda pre nego što je stupio u brak.
- Nikada nisam bio sramežljiv i uvek sam lako i brzo stupao u kontakt sa ljudima, samim tim i sa devojkama. Naučio sam da sa ženama treba biti samouveren i opušten - ističe Ivan, koji je pored ljubavnog preobražaja, doživeo i poslovni. Naime, pre početka rada ne televiziji i predstavljanja publici kroz kviz Keš taksi, Ivanović je radio sasvim običan posao. Iako nerado priča o tom delu svog života, ne može da zaboravi oktobar 1995. godine kada je počeo da radi kao radnik obezbeđenja.
- Bio sam radnik obezbeđenja trinaest godina. Na taj posao nisam gledao kao na nešto čime ću se baviti ceo život, ali sam se trudio da budem što bolji i u tome sam dostigao maksimum. Uvek u životu težim da budem broj jedan. Kad sam počeo da radim u obezbeđenju, zaposlio sam se u jednoj firmi koja je loše stajala. Sedeo sam u kiosku na nekom parkingu i čuvao kamione. Kasnije sam došao do toga da budem lični pratilac Vilijema Montgomerija, dok je bio ambasador Amerike u Beogradu - iskren je voditelj.
Želja za napredovanjem i dodatnim prihodom podstakla je Ivana da traži dodatni posao. Iako nije ni razmišljao da bi to mogao da bude javni posao, sasvim slučajno počeo da radi na tadašnjoj TV Fox.
- Bilo je to sasvim slučajno. Tražeći dodatni posao, došao sam u situaciju da se uz pomoć prijatelja Ivana Zeljkovića oprobam na malim ekranima. I tako je sve počelo - priča Ivan koji je tokom prethodne sezone dobio izuzetne pohvale televizijske kritike za svoju emisije Veče sa Ivanom Ivanovićem.
- Taj format je svakako vrhunac voditeljskog posla i ja sam veoma srećan što radim tako divnu emisiju. Nisam još rekao sve što imam, pa se nadam da će to potrajati. Osećam se sjajno i živim svoj san. Svakako sam neverovatno ponosan na emisije u kojima su mi gosti bili Novak Đoković, Emir Kusturica, Vlade Divac, Milutin Mrkonjić, Nenad Čanak, Jovan Krkobabić, kao i na intervjue sa Mikom Hakinenom i Džensonom Batonom. Ali rekoh, ima još što šta da se kaže i uradi - navodi Ivan kojem radost u profesiji nikada neće baciti senku na sreću koju je osetio pre sedam godina kada je postao tata.
- Moj prvi susret sa ćerkom bio je ujedno i njen prvi susret sa bilo kim, pošto sam prisustvovao porođaju svoje supruge. Prvi koga je Staša ugledala, bio sam ja. Ona je apsolutna mešavina Zokinih i mojih osobina - kaže Ivan koji opčinjen svojom naslednicom priča da prema njoj ne može da bude strog, i da joj sve dopušta, ali da joj je majka stroža samo zbog činjenice da provode više vremena zajedno.
- Nikada nisam voleo domaće zadatke, pa ne volim ni Stašine. Najviše volim da zujimo po gradu ili da otputujemo na neko lepo mesto. Želim da ona uvek oseća moju ljubav i da zna da u meni ima pravog prijatelja zauvek. Učim je da bude hrabra jer je to vrlo važno u životu - smatra voditelj koji je odlučan u svom stavu da kroz život treba ići bez dlake na jeziku.
- Više puta mi se oštar jezik obio o glavu, ali to je pitanje karaktera i teško je promeniti takvu osobinu. Ne žalim zbog toga jer uvek sam terao po svome, a to nema cenu. Ja nisam čovek kome su potrebni posebni oslonci u životu, ali imam zaista divnu porodicu i fenomenalne prijatelje koji su uvek tu za mene. Ipak, da me neko vrati na početak, sve bih isto uradio jer imam super život, osim što bih manje jeo i nikad ne bih pušio - završava Ivan.
Ksenija Konić
