Na današnji dan pre pet godina preminuo je jedan od najvećih umetnika srpskog glumišta.
Nikola Simić, jedan od omiljenih srpskih glumaca, rođen je 18. maja 1934. godine u Beogradu, gde je proveo ceo svoj život i, naposletku, preminuo.
Malo je poznato da čuveni umetnik nije isprva planirao da odabere poziv koji ga je proslavio, već se to dogodilo nakon smicalice čija je žrtva bio. Veliku ulogu u tome imao je njegov brat Slavko — inače, i sam veoma uspešan glumac.
Nikola je kao dečak voleo da slika, zbog čega je planirao da upiše umetničku školu. Štaviše, polagao je prijemni u Novom Sadu, gde je u to vreme Slavko radio kao profesor i kao glumac. Kako je stariji brat živeo sam, Nikola bi trebalo da mu se pridruži ukoliko bi upisao studije. Međutim, Slavko mu je javio da nije položio prijemni ispit, zbog čega je Nikola Simić odlučio da okuša sreću na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Tek nekoliko godina kasnije, Nikola je saznao da je on ustvari položio prijemni ispit za umetničku školu. Slavko je mlađem bratu preneo pozdrave od izvesne gospođe koja je naglasila da joj je žao što Nikola nije upisao umetničku školu kad je već položio prijemni ispit. Njemu je u tom trenutku sve bilo kristalno jasno.
Glumu je studirao u klasi profesora Josipa Kulundžića, od kojeg je mnogo toga naučio. S njim u klasi bilo je još sedmoro glumaca, među kojima su bili i čuveni Ružica Sokić i Velimir Bata Živojinović. Budućoj legendi srpskog glumišta još tokom studija ukazala se prilika da napravi prve profesionalne glumačke korake. Prvu ulogu — sporednu i malu — dobio je 1957. godine, u pozorišnoj predstavi Oklopni voz.
Privatni život je čuvao uvek daleko od očiju javnosti. Poznato je da je Simić bio oženjen i da ima ćerku, ali da se nekoliko godina pred smrt razveo od supruge, navodno jer je ušao u vezu sa skoro pedeset godina mlađom koleginicom. Radilo se o glumici Sonji Kostić, sa kojom je Nikola radio na predstavi Buba u uhu. I Nikola i Sonja su demantovali ove glasine.
NE PROPUSTITE
Nikola Simić ima i dve unuke: Isidoru i Saru. Starija Isidora, krenula je dekinim stopama, i bila član Pozorištanceta Puž.
Film po kojem šira publika na prostoru bivše Jugoslavije nesumnjivo pamti Nikolu Simića svakako je Tesna koža. Gotovo da nema osobe koja ne zna za lik nervoznog Dimitrija Mite Pantića, koji radi kao mlađi referent u jednom državnom preduzeću, ali ova rola samo je jedna od maltene bezbroj interesantnih karaktera koje je čuveni Nikola Simić odigrao. Neka od najpopularnijih ostvarenja u kojima je igrao su: Ljubav i moda (kao Bata), Narodni poslanik (kao Ivković), Diplomci (kao Aca), Buba u uhu (kao Viktor), Hitler iz našeg sokaka (kao Leksi), Više od igre (kao Guliver, Nije nego (kao direktor Martinović), Sumnjivo lice (kao Jerotije, a u drugoj verziji iz 1990. kao Milisav) , Vruć vetar (kao Šurdin šef), Laf u srcu (kao Sava), Erogena zona (kao Kikirez)... Još 1959. godine postao je stalni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Ono što je neizostavno kada je reč o biografiji Nikole Simića svakako su crtani filmovi u čijoj je sinhronizaciji učestvovao. Glumac je pozajmio glas nekim od omiljenih crtanih junaka, uključijući i Duška Dugouška, Mikelanđela i Sekača (u Nindža Kornjačama), Čip Čejsa, Megatrona i Blustrika (u Transformersima), Gargamela (u Štrumfovima), Mikija Mausa i Šilju. To, međutim, nije sve kada je u pitanju njegov rad za najmlađe. Simić je rado učestvovao u mnogim programima za decu. U serijalu Dobro veče, deco bio je čika Antika, koji je svake večeri pričao bajke. Emisiju bi završavao tako što bi samo nagovestio o kojoj će bajci sutradan govoriti, pa je svoju publiku ostavljao u neizvesnosti.
Slavni i veliki Nikola Simić doživeo je osamdesetu i bio je aktivan glumac skoro sve do poslednjeg dana. Početkom 2014. godine došlo je do kulminacije njegove borbe s rakom prostate, a pogoršali su se i problemi sa bešikom. Operisan je, prvi put u februaru 2014, a drugi put u junu iste godine. Borbu za život izgubio 9. novembra 2014. godine.
Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, a neposredno pre sahrane, 14. novembra 2014, u čast Nikoli Simiću održana je komemoracija — gde drugo — na sceni Ljuba Tadić u Jugoslovenskom narodnom pozorištu.
