Na današnji dan 1963. godine na svet je došla Edit Pjaf, nekrunisana kraljica Pariza i bola.
Iznad ulaznih vrata broja 72 ulice Belvil, na prelazu iz 19. u 20. pariski arondisman, nalazi se ploča na kojoj stoji:
Na stepenicama ove kuće, Edit Pjaf, čiji je glas kasnije dirnuo ceo svet, rođena je u potpunom siromaštvu 19. decembra 1915.
NE PROPUSTITE
Iako se to uklapa u čuvenu parisku legendu o tome kako je Edit Pjaf bukvalno rođena na ulici, u pitanju je samo legenda. Ona je, zapravo, rođena u bolnici četiri dana ranije, i to kao Edit Đovana Gasion. Među njenim najvatrenijim obožavaocima, međutim, postalo je uobičajeno prikazivati čuvenu šansonjerku kao žrtvu siromaštva i polusveta koji ju je tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka iskorišćavao.
Danas hroničari 20. veka ističu da Edit Pjaf nije bila naivna i nevina koliko se činilo i da je uspešno žonglirala ljubavnicima i taktizirala kako bi uvek bila iznad konkurencije. Tako Žulijet Greko (92), pevačica i glumica, nikad nije oprostila Edit što ju je ogovarala.
— Nije mogla da podnese druge pevačice — izjavila je Grekova jednom prilikom za Le Parisien. — Pričala je ljudima kako sam ružna, loše odevena. Bila sam dete, stara samo 19 godina, pokušava da započnem karijeru.
Ako je i bilo tako, ne treba zanemariti okolnosti koje su Edit Pjaf učinile lavicom uvek spremnom za borbu. Čuvenu pevačicu majka, alkoholičarka, ostavila je kad je bila sasvim mala, zbog čega je brigu o njoj preuzela njena baka. Kad je imala sedam godina, njen otac Luj, koji je putovao sa cirkusom, odveo ju je sa sobom i potome je naučio osnovama izvođenja na sceni. Čak i kad je bila tako mala, njen glas se pronosio toliko da je bilo nemoguće ne primetiti je i ne diviti se. Njen otac je navodno tvrdio da Editin glas guši riku lavova. Do svojih tinejdžerskih godina, već je pevala po pariskim bulevarima i kafeima.
Veoma je rano počela da menja ljubavnike, a već sa 17 godina dobila je svoje prvo i jedino dete — ćerku Sesil, koja je preminula od meningitisa sa svega dve godine. Jedan izvor se kasnije kleo, a istoričari veruju da to jednostavno nije i ne može biti istina, da je Edit morala da proda svoje telo strancu kako bi mogla da plati sahranu.
Ubrzo nakon njenog 20. rođendana, primetio ju je Luj Leple, vlasnik noćnog kluba koji je od Edit Pjat stvorio zvezdu pariskog kabarea, oblačio je u crno i podstakao njen repertoar prepun pesama o bolu i slomljenom srcu. Ispostavilo se da je to bio teren u kojem je sada legendarna šansonjerka odlično plivala, a njena slava je počela da raste, širi se, buja i postala je međunarodna muzička zvezda.
Iako je u tom periodu život Edit Pjaf bio nešto lakši, makar s te finansijske strane, počeli su da se nižu emotivni potresi. Njena velika ljubav Marsel Serdan, čuveni bokser, stradao je 1949. u avionskoj nesreći, posle čega se Edit odala alkoholizmu i narkoticima i dopustila mraku da je obuzme. Doživela je nervni slom i 1960. godine shvatila da joj je svega dosta, pa je objavila da će ostatak života provesti kraj mora. Ipak, već nekoliko meseci kasnije, na insistiranje dvojice mladih tekstopisaca, otpevala je pesmu koja je do danas ostala njena najpoznatija — Non, Je Ne Regrette Rien (fr. Ne, ne žalim ni zbog čega).
Ipak, njene poslednje reči navodno su glasile:
— Za svaku prokletu glupost koju u životu uradiš platiš.
Čini se da je, ipak, zbog nekih stvari žalila...
NE PROPUSTITE
