Ime jedne od najvećih filmskih diva 20. veka, Marlene Ditrih, oduvek je bilo sinonim holivudskog glamura i seksepila, a iza bleštavih haljina i svilenih čarapa, skrivali su se promiskuitet, alkoholizam i, kako kaže njena ćerka Marija Riva, šizofrena ličnost. Sa glumicom koja je umrla pre tačno dve decenije, 6. maja 1992. godine, nije bilo jednostavno živeti. Ljubavnici, život u koferima na četiri adrese: holivudskoj, londonskoj, pariskoj i bečkoj, kao i neobični ispadi, ostavili su gorak ukus u ustima njene ćerke koja je o životu svoje majke izdala nekoliko biografija, a u jednoj je opisala i prvi susret Marlen Ditrih sa Vilijamom Rivom, svojim suprugom.
- Ušla je kroz vrata, pogledala ga, otvorila svoju veliku krokodilsku torbicu, izvadila nekoliko ružičastih gaćica i stavila mu ih pod nos. Pomiriši. Ovo je on. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Bio je odličan.
Osim Džona F. Kenedija, među njenim ljubavnicima koje je imala tokom 40 godina duge karijere našli su se i njegov otac Džosef P. Kenedi, Frenk Sinatra, Klark Gejbl, Gari Kuper, Džejms Stjuart, ali i koleginice Mae Vest i Edit Pjaf. Ona nikada nije skrivala svoju biseksualnost, čak je zaključila da su žene bolje ljubavnice, ali da je s njima teško živeti.
- U Evropi nije važno da li si muškarac ili žena. Vodimo ljubav sa svakim ko je privlačan – govorila je, a privlačnost prema istom polu prvi put je osetila još kao tinejdžerka. To je neobično pošto je potekla iz konzervativne porodice. Rođena je 27. decembra 1901. nedaleko od Berlina, a njen očuh bio je potomak Eduarda Fon Loša. Sa 16. godina postala je zaluđena glumicom Heni Porten kojoj je u pozorište slala domaće kolače, posećivala je kod kuće i pevala joj za rođendan. Zbog svoje zaluđenosti sa Heni, ali i činjenice da je polomila prst, Marija Magdalena napustila je karijeru violiniste i ubrzo odabrala poziv glumice. Svojeglava i egocentrična, ostvarivala je sve što bi naumila. Umetničko ime osmislila je još sa 11 godina spojivši početak svog pravog imena sa nadimkom Lene. Upisala je dramsku školu 1921, a tu je upoznala i budućeg supruga, asistenta reditelja Rudolfa Sibera. Venčali su se posle dve godine zabavljanja, a u 23. je rodila ćerku Mariju.
- Dete vam ne donosi ništa dobro osim problema.
Bila je loša majka, toliko loša da ju je ćerka optužila za sudelovanje u zlostavljanju. Zašto je moja majka odabrala tu ženu i dala me njoj na čuvanje. Majke bi trebala da vole svoju decu – prisetila se Maria trenutka kada ju je guvernanta silovala. Marlen je bila toliko usredsređena na sebe da je ćerku prvi put upisala u školu kada je imala 11 godina. Sa suprugom nije delila postelju nakon porođaja, a iako je bila u vezama s mnogim kolegama, nikada se nije razvela. Dok je ona menjala ljubavnike kao čarape, njen muž je godinama bio u vezi sa porodičnom guvernantom Tamarom Matul. Rudi je boravio u Evropi sa ljubavnicom, a kada bi svraćao u Kaliforniju, živeo je u kući sa Marleninim ljubavnicima.
Isto je bilo i kada bi ona boravila u Evropi, zajedno su bili ona, ljubavnik, suprug i njegova devojka. Mnogim njenim partnerima takva situacija nije smetala. Glumac Moris Ševalije je Marleni slao buket ljiljana, a plave različke Rudiju. Bilo je i onih kojima se to nije dopadalo. Kolega Brijan Aherne odbrusio joj je: Sigurno se šališ!, a ona mu se suprotstavila: Kakvo razmišljanje o jadnom Rudiju, on je moj muž! I kakve to ima veze? Ne možeš biti takav malograđanin. Suprugu je davala sva ljubavna pisama na uvid, a u njima je često bila oslovljavana sa savršena, najdraža i voljena. Osim emotivno, afere su je ispunjavale i na druge načine.
- Kada je izlazila sa teniserom Fredom Perriyjem, svi smo imali rekete, nosili bele haljinice, a ja sam morala da učim da igram tenis. Potom je na red došao pijanista Jose Iturbi i sve je bilo vezano za klavir. Uvek je bila idealna žena za onog u koga je bila zaljubljena, ali to nije radila svesno – ispričala je njena ćerka. Kada ju je pitala zašto je imala toliko ljubavnika, odgovorila je: Tražili su. Toliko je želela da im ugodi da im nije tražila da stave kondom. Kada je saznala za dijafragmu, nazvala ju je najboljim izumom od vremena kompaktnog pudera. Do tada se klela u svoje tajno oružje protiv trudnoće: ispiranje ledenom vodom i vinskim ocatom koji je uvek nosila u torbici.
Međutim, ona nikada nije volela seks i zbog toga se rado sastajala sa impotentnim piscem Erikom Marijom Remarkom. Tražila je romansu i druženje. U Viliju Forestu našla je doživotnog prijatelja, glumac Igo Sim učio ju je da svira, a reditelj Josef Von Šternberg zaslužan je za njenu svetsku karijeru. Nakon što je poslušao savet glumice Rut Landshof Zork koja mu je za ulogu kabaret pevačice Lole-Lole u njegovom filmu Plavi anđeo preporučila Marlen Ditrih, njih dvoje počeli su da sarađuju i ubrzo počeli da stvaraju filmsku istoriju. Nakon toga glumica je došla u Holivud i angažmanom na filmskom hitu Maroka zahvaljujući kome je postala planetarno popularna. Marlen Ditric je tada prvi put obukla muško odelo i pokrenula revoluciju u modi. Američko državljanstvo dobila je 1939. i samo jednom se vratila u gradić Schoneberg pored Berlina, da poslednji put zagrli majku Vilhelminu Elizabet Džozefine, bogatu naslednicu.
- Sve do 1939. Hitler mi je slao poruke da se vratim u Nemačku, a kada sam odbila, rekao je kako može da me učini veoma nesrećnom. Znala sam na što misli i gotovo sam poludela od brige da će svoj bes iskaliti na tebi. Stvarno si bila hrabra, sestra mi je rekla da si u stanu skrivala prijatelje Jevreje – pisala je majci koja ju je videla tek 1945, posle 13 godina. Tokom rata veliku podršku dobijala je od francuskog glumca Žana Gabina koji je bio njena velika i jedna ljubav. Tokom pedesetih sve više je počela da konzumira alkohol, ali i da pije lekove. Teško je biti živa legenda i stalno izgledati onako kako to drugi od vas očekuju, uvek imati 30... Čak i kad si mlad to je naporan posao. Uvek stavljati periku, šminku i negovati telo – govorila je. To je bio razlog zbog koga se 1979. povukla u pariski stan u kome je živela sve do svoje smrti 6. maja 1992. godine.
- Čitala je, gledala TV, telefonirala... Zvala je usred noći i nikada nije govorila: Ćao, zdravo, kako si, šta rade deca ili nešto što bi normalni ljudi pitali, već bi tražila da odem u neku radnju i kupim joj čarape ili nešto drugo – napisala je njena ćerka.
- Sećam se Božića kada sam imao 17 godina. U hotelu Palace bila je priređena humanitarna večera. Tu su bili Noel Kauard, Elizabet Tejlor, Ričard Barton, četiri stotine ljudi... Odjednom su se na drugom kraju sale otvorila vrata, moja majka je kročila u prostoriju i nastala je tišina. Dok je prolazila, ljudi su se samo izmicali, a Ganter Saša odvojio se od Brižit Bardo... Prišla je Noelu koji je izustio: Mar-len-e! Pružila mu je ruku. Svi su ponovo mogli da dišu i zabavljaju se. Njena pojava ne može da se opiše rečima – prisetio se njen danas šezdesetogodišnji unuk Peter.
Marlene je i sama znala da ugodi drugima. Kada ju je predsednik Kennedy pozvao u Belu kuću, brzo su prošetali do njegove spavaće sobe. Iako se u početku opirala govoreći da više nije tako mlada, brzo se predomislila i molila ga da joj ne uništi frizuru jer je kasnije imala nastup. Posle tri do šest minuta koliko je sve trajalo, predsednik je zaspao. Marlen se spremila jer je već kasnila i slučajno je probudila Džeka.
Posegnuo je za novčanikom, koji je očito služio za takve stvari. Sa peškirom oko struka, otišao je do lifta i rukovao se s njom, ali nešto ga je mučilo: Ako te pitam, hoćeš li mi reći istinu? Nije mu obećala, ali je ipak klimnula: Da li si spavala sa mojim ocem? Znajući šta želi da čuje, odgovorila je: Pokušavao je, ali nismo. Džek je pobedonosno izjavio: Znao sam da taj seronja laže – najbolje je opisao zavodnicu i istinsku legendu njen prijatelj Gor Vidal.
Moni Marković
