Porodica Dalibora Andonova Grua zavijena je u crno nakon što je reper u ponedeljak u Zemunu tragično stradao tokom vožnje kajta na Dunavu.
Naučio si me da u svakom trenutku svakoga dana mogu sebi da kažem da ja živim baš lep život. Naučio si me kako da živim, a da ne preteram u preterivanju. Nisi me naučio samo jedno. Kako da ja tebe to naučim, brate moj", sa tugom u glasu poručio je bivši srpski odbojkaš Edin Škorić.
Brate moj. Pored tebe sam shvatio šta je zaista osmeh, šta su stvarno pobede i kako da nam svaki novi dan bude nova pesma, novi stih, nova sloboda, novi život, novi osmeh, nova pobeda. Brate moj. Neko je rekao - bojati se smrti gore je nego umreti. Ti se nisi bojao. Hrabro si koračao kroz svoj život, pisao svoja pravila i po njima živeoa. Malo ko ima tu privilegiju u životu. Iskreno, malo ko ima i tu hrabrost. Brate moj".
Pročitaću vam tekst koji je napisao jedan od Daliborovih najboljih drugova i moj kum Đorđe: Koliko su zpravo tanane niti koje vas drže za ovaj svet i koliko smo zapravo krhki i ranjivi. Koliko je malo potrebno da budemo srećni, a delići sekunde nas razdvajaju od duboke tuge i bola. Otišao je jedan od nas. Jedan divan, veseo i plemenit čovek, posvećen otac i suprug, umetnik, šmeker, prijatelj i brat. Teši nas sve što je otišao radeći ono što je najviše voleo da radi, ali nas razara pomisao da bol njegove porodice, njegove Danice, Vuka i Relje i njegovog Igora. Mi koji smo se sa njim družili, koji smo delili beskrajne sate smeha, muzike i zabave, ali i sate predanog rada, brige, truda, znoja, ostaćemo zauvek uskraćeni za istinskog prijatelja koji je uvek imao vremena i želje da nas sasluša i da sa nama podeli dobro i zlo. Mnogi su proteklih par dana navodili razne stihove iz njegovih pesama koje su spasavale generacije, a najčešće je citiran stih - sećanja naviru, sećam se svega. I zaista ne mogu da se ne setim ćelavog macana u širokim pantalonama i raspletenim čizmama... ne mogu da se ne setim sjajnog provoda..."
Žalio se taj dan kako oka nije sklopio, jer je prethodno vreče rešavao nešto na telefonu. Kaže: "Obećao sam Vuku da će dobiti telefon. Želeo je da ga iznenadi. 'Obećao sam, nisam želeo da ga razočaram, morao sam to da rešim", prisećao se di-džej Plaja koji je Grua znao više od decenije, a za to vreme udovica Danica klimala je glavom i plakala, grleći sinove.
