Jugoslava se sa suprugom upoznala baš onda kada je dobila ulogu Đine
Glumica Jugoslava Drašković ušunjala se u naše domove serijom "Srećni ljudi" u ulozi Đine Golubović počekom devedesetih. Serija o nekom srećnijem životu u nesrećna vremena uvukla se pod kožu ljudima i nacionalni servis je ima na redovnom repertoaru.
"Srećni ljudi" za Jugoslavu su bili početak srećnog emotivnog života sa Zoranom Cvetanovićem. Ali, njihovi putevi su se razišli početkom jula kad je Zoran preminuo u 61. godini nakon duge i teške bolesti.
Jugoslava Drašković svog pokojnog supruga opisuje kao "tornado koji je uvlačio ljude u priču".
"Stalno podvlačimo crte i sabiramo šta smo uradili, pitamo se koji je naš zadatak na planeti, a ja sam, tek kad je Zoran otišao, shvatila da je moj bio da zajedno koračamo kroz život. On živi u svima nama, toliko je traga ostavio. Kada me teše da će sve proći, pa i ova bol, bunim se jer ne želim da prođe. Zašto da prođe? Treba da bude tu i da boli", rekla je u Jugoslava u ispovesti za magazin "Hello".
Upoznala je supruga 1994. godine kad je dobila ulogu Đine. Stanovali su istoj zgradi i svakodnevno se susretali.
Glumica se udala za Zorana 1995. godine i naredne dobila ćerku Mašu. Povukla se iz sveta glume i započela zajednički rad sa suprugom na firmi.
Nastavak na sledećoj strani!
"Da je živ, sigurno bi imao još milion projekata i trudio se da ih realizuje, iako mi se nedavno požalio da se malčice umorio. Jednom mi je u štali rekao - Sad ćemo moja baba i ja u penziju, pa na čamac. Ali, bolest ne bira", dodaje Jugoslava za "Hello".
Jugoslava je rekla da često sanja svog pokojnog supruga i da je dva dana posle sahrane njen otac izgubio ključ od stana koji je zahvaljući snu pronašla.
"Tata je na Košutnjaku izgubio ključ i veoma se potresao jer je to bio Zoranov ključ. Sedam dana smo ga tražili, a onda me je jednog jutra probudio Zoranov glas", objašnjava Jugoslava.
Kako je ispričala imala je utisak da je Zoran nestrpljivo doziva, ali je tek uveče otišla ponovo da potraži ključ.
"Pošla sam do klupe da sednem i da sačekam drugaricu, ali sam zaobišla najbližu i uputila se ka jednoj udaljenijoj. Na njoj je bio ključ, sijao se, iako je onog dana kad ga je tata izgubio padala kiša. Vrisnula sam, istovremeno sam i plakala i smejala se, a sve što se desilo shvatila sam kao Zoranovu poruku da je sve dobro i da će tako biti i ubuduće", zaključuje Jugoslava Drašković priču o sećanju na svog supruga.
NE PROPUSTITE
