Šta je nasledio od oca, šta očekuje od gospođe Kostić o još mnogo toga...
Poznati glumac Vuk Kostić, koga smo gledali u serijama "Ubice moga oca" i "Meso", priča o svom omiljenom hobiju i ljubavi prema adrenalinskim sportovima.
Popularni pozorišni, televizijski i filmski glumac Vuk Kostić (38), poznat kao veliki ljubitelj adrenalinskih sportova, priznaje da su veliku ljubav prema jedrenju, ronjenju, ribolovu i lovu njegov brat Nestor i on nasledili od oca, glumca Mihajla Pljake Kostića.
Za njega je jedrenje samo tišina i vetar, a podvodni svet posebna planeta.
Dok je nautika skup sport, za ronjenje i podvodni ribolov potrebni su samo dobra volja i blizina mora. Svakog meseca Vuk boravi u Crnoj Gori bez obzira na godišnje doba da bi se bavio svojom pasijom.
Šta si sve probao i šta najviše voliš od adrenalinskih sportova?
Skijao sam ceo život, ali sam prestao. Bord sam probao, ali sam odustao od te vrste izlaženja na sneg samo zbog organizacije. Dok se dogovorimo svi kada imamo slobodnog vremena i godišnje odmore, dok se pokupuju ski-pasovi i ostala oprema... Ovako uzmeš pribor i opremu, staviš kera i pušku u kola i odeš. A tamo te uvek čekaju meštani, nebitno da li je reč o Negotinskoj krajini, Sremskoj Rači ili dole Jastrepcu, Cerovi, Crnoj Gori, tako da mi je to manje komplikovano. Imam kuću na Mokroj gori i tamo takođe može da se skija, ali ja najviše volim na Kopaoniku.
Smatra se da su adrenalinski sportovi rezervisani za one s dubokim džepom. Kako običan svet može da uživa u adrenalinu?
Mislim da je to glupost zato što uopšte ne smatram za adrenalinski sport, recimo, skakanje sa bandži-džampa. To izgleda kao da si gurnut s neke platforme... Ili kad čujem kako neko kaže da se bavi skijanjem, a po mom mišljenju, to nije bavljenje sportom, to je turizam. Onaj ko skija, to uglavnom može samo kratko vreme u godini... Što se tiče adrenalinskih sportova, nautika je veoma skupa, ali za podvodni ribolov potrebno je samo malo volje i da si stalno blizu mora, dok je za lov najvažnija dobra organizacija. Imam prelepih slika s ronjenja sa svojim bratom kada smo bili mali. Ja živim ronjenje. Svakog meseca sam u Crnoj Gori bez obzira na godišnje doba, da bih se bavio tom svojom pasijom. Bavim se i lovom, ribolovom, i uvek se nekoliko dana u nedelji posvećujem tome, naravno, kada mi obaveze dopuste.
Jesi li imao prilike da se nekim adrenalinskim sportom baviš i na egzotičnim destinacijama?
Moj brat je neko vreme živeo u Meksiku, pa sam ja bio kod njega dva meseca. Zajedno smo ronili po pećinama s bocama i to je najveće uzbuđenje koje čovek može da doživi.
Da li si ljubav prema jedrenju nasledio od svog oca?
Praktično sam odrastao na našoj porodičnoj jedrilici. Imali smo je skoro 36 godina, a ja sam je prodao lane zato što već dve godine leti snimam seriju Ubice moga oca. Sada pomišljam da je došlo vreme da kupim malo veću. Mi smo odrasli kao skiperi. Taj sport je predivan i uglavnom su svi ti moji sportovi nekako tihi, za razliku od utakmica, tribina, navijanja, dranja. Jedrenje je samo tišina i vetar, ništa drugo se ne čuje. Ronjenje je posebno tih sport, u stvari, to je posebna planeta. Lov i ribolov su najlepši na planini, gde se čuju samo cvrkut ptica i žubor vode, nema vike jer nećeš ništa čuti ako glasno pričaš i nećeš biti uspešan. Hvala bogu, imali smo sreće brat i ja, i zahvalni smo našem ocu što nas je „otrovao“ sportovima koje većina dece nikada ne upozna. Jednostavno, nemaju priliku jer uvek mora da postoji neko vešt da ti pokaže.
Kao mali, bio si zaljubljen u borilačke sportove, tako da su svi mislili da ćeš se time baviti. Imaš li vremena za svoju staru ljubav?
U mladosti sam pratio sport kao i moji vršnjaci, ali veoma brzo sam se zainteresovao za MMA i K1 borilačke veštine. Znao sam ko kad ima meč i ko je na rang-listi, a sad da me pitaš, ne bih znao nikoga da navedem pod punim imenom i prezimenom. Uvek sam se bavio tim malo čudnijim sportovima, za razliku od ostale dece. Kao mali igrao sam i fudbal, ali sam ipak više voleo ronjenje i jedrenje.
Jesi li maštao o tome da i ti jednog dana učiš svoju decu sportovima koje voliš?
Naravno, to ću sigurno učiniti kada budem imao dete, bez obzira na njegov pol. Sve na šta su mene kao dete usmerili i naučili moji preci, to ću i ja pokušati da prenesem na svoju decu. Mislim da je to zdravo i da stvara fenomenalnu atmosferu kada si okružen dobrim i dragim ljudima.
Da li buduća gospođa Kostić treba s tobom da deli strast prema adrenalinu i kako zamišljaš vaš idealan odmor?
Idealan odmor sa suprugom zamišljam na nekom toplom mestu s lepim jedrilicama, uz mnogo ronjenja, plivanja i svega što ima veze s morem. Volim kajak, veslanje, daske za jedrenje, ronjenje, ali i skokove s velike visine. Tata me je odmalena vodio da gledam takve skokove i oni za mene imaju posebnu draž. Osim veštine da skočiš na glavu s veoma velike visine, za to je potrebno i mnogo hrabrosti. Svoju ženu ne bih mešao s oružjem i lovom. Ni moja majka se nije mnogo mešala u to već je samo uživala u prirodi s mojim ocem.
Koliko su gluma i adrenalin povezani?
Gluma i adrenalin su veoma povezani, naročito u pozorištu, zato što, kada na sceni jednom nešto kažeš – rekao si, za razliku od filma gde si mnogo opušteniji jer uvek možeš da kažeš: Stop, nismo ovo dobro uradili i snimiš scenu ispočetka.