Iako je prošlo toliko vremena, priča o smrti Lejdi Di zauvek će živeti
1. Teorija o trudnoći
Mnogi su pretpostvljali da je Dajana ubijena jer je nosila dete Dodija al Fajda, sina milijardera Muhameda al Fajeda, sa kojim je počela da se zabavlja nakon razvoda od princa Čarlsa, 1996. godine.
Navodna trudnoća smetala je britanskoj kraljevskoj porodici jer je za nju to bila velika sramota. Ono preko čega nikako nije mogla da pređe, bila je činjenica da je otac deteta muslimanske veroispovesti.
Prema ovoj teoriji, jedino je ubistvo Dajana moglo da spreči nemili razvoj događaja.
A i ona glavnim naredbodavcem proglašava princa Filipa.
2. Teorija o isključenim kamerama
Otac nastradalog Dodija Muhamed al Fajed jedan je od najvećih zagovornika tvrdnje da se u Parizu desilo višestruko ubistvo.
Jedan od dokaza svojih uverenja izneo je na sudu je 2003. Izjavio je tada da su kamere u tunelu „ Pont de l' Alma” u kojem su poginuli njegov sin, Dajana i Anri Pol, u trenutku udesa bile isključene uprkos čijenici da je tunel bio obezbeđen sa najmanje 10 sigurnosnih kamera.
Stariji al Fajed godinama unazad, na ovaj ili onaj način, za smrt svog sina optužuje britnasku tajnu službu. I nikada nije imao dilemu da je princ Filip bio taj koji je naredio ubistva.
3. Teoorija o sigurnosnim pojasevima
Mnogima je bilo sumnjivo i to što u momentu nesreće Dajana i Dodi nisu bili vezani sigurnosnom pojasevima. Prema prvoj istrazi, koju je 1998. sprovela francuska policija, pojasevi su bili ispravni, ali su princeza i njen partner odbili da se vežu.
Britanska policija je sedam godina kasnije razmotrila ovu sumnju. Dokazano je da pojas na Dajaninom sedištu nije bio u funkciju. Pretpostavlja se da je do kvara došlo usled siline udarca automobila. Ostali pojasevi u mercedesu bili su ispravni.
U godini obeležavanja dve decenije od smrti princeze Dajana jedna francuska televizija je ponovo razmatrala bezbednost samog automobila. U emisiji je istaknuto da je mercedes bio opasna olupina.
4. Teorija o britanskim elitnim Specijalnim vazduhoplovnim snagama
Jedan od aktera priče postale su i Specijalne vazduhoplovne snage, SAS, i to nakon priznanja njihovog člana.
Vojnik N, kako se predstavljao u javnosti, držao je časove vožnje princu Vilijamu 2008. nakon te obuke nije mogao da podnese grižu savesti, pa je svojoj ženi otkrio da je SAS izazvao nesreću.
U početku je bilo problema da se izazove udes, ali je na kraju automobil Specijalnih snaga uspeo da svetlima zaspeli vozača.
„To je bio posao kao svaki drugi“, odgovorio je Vojnik N na pitanje svoje žene
kako su on i njegove kolege mogli da urade tako nešto.
Krivica se javila kasnije, isplivala je na površinu, ali nije promenila tok istrage.
5. Čuvene teorije o britanskoj tajnoj službi
U većini teorija svoje mesto je nalazila i britanska tajna služba, i to uvek na strani krivca.
Priznanje bivšeg agenta Hopkinsa zasad je najjači dokaz optužbi da je služba pripremila plan ubistva i sprovela ga u delo.
Bilo je ranije sličnih dokaza, poput svedočenja bivšeg vojnika Ričarda Tomilsona koji je 2008, u samoj završnici istrage, izjavio da je Tajna obaveštajna služba ubila Dajanu i da je Pol bio njen agent.
Prema njegovim rečima, vozač je namerno izazvao nesreću (kod Anrija Pola je nakon udesa pronaena velika količina novca koja se povezuje sa njegovom ulogom agenta, i koja ukazuje da je nakon nesreće planirao bekstvo. Scenario koji se desio u tunelu, čini se da je osujetio da se cilj službe realazuje do kraja).
Sud je razmotrio njegovo svedočenje, ali je na kraju odbacio njegove tvrdnje. I zvanična odluka Skotland jarda kaže da služba nema nikakve veze sa tragedijom u Parizu.
Nastavak na sledećoj strani
