Prenosimo vam njen tekst u kojom se otvorila o alkoholu, majčinstvu, slavi i foliranju u irskom plesu...
Pevačica Rošin Marfi (45), nekadašnja članica benda “Moloko”, jedna od zvezda ovogodišnjeg Bir festa, nastupila je sinoć pred našom publikom i napravila zabavu o kojoj če dugo da se priča.
Prenosimo vam njen tekst objavljen u okviru rubrike-kolumne poznatih “Ovo je sve što znam” britanskog dnevnog lista “Gardijan” u kojoj se otvorila o alkoholu, majčinstvu, slavi i foliranju u irskom plesu...
- Odgajani smo tako da mislimo da smo sjajni. Možda sam bila previše samouverena, previše puna sebe. Škola mi je teško išla. Kući me je pratilo 20 klinaca i gađalo usput stvari na mene. Ni nastavnici me nisu voleli. Iz Irske smo se preselili u Mančester kada sam imala 12 godina i bila sam presrećna.
Moja familija bila je prevarantska sorta. Bili su sami sebi šefovi, vrlo glamurozni. Živeli smo u divnoj, velikoj kući u Arklouu u Irskoj, za koju nismo mogli da platimo grejanje. Otac je vodio posao prodaje nameštaja za barove, dok je majka prodavala antikvitete. Jedne noći otac me je probudio jer je doneo konja. Dva dana kasnije pitala sam majku gde je konj i rekla mi je da je pobegao. U stvari ga je prodala.
- Kada sam napunila 16 godina, preselila sam se u svoj stan. Roditelji su mi se upravo rastali i nisam htela da se vraćam u Irsku sa majkom. Spremala sam prijemni za fakultet i prijatelji su dolazili da gledamo “Tvin Piks”. Srećna sam što mi se to tada desilo, jer je država brinula o meni tri godine (plaćala mi je kiriju). Kada sam sklopila prvi ugovor za ploču, odužila sam joj se i više nego što je trebalo. Današnji šesnaestogodišjaci više ne mogu da dobiju tu vrstu pomoći.
-Moj mozak nema kapacitet da se nosi sa supermarketom. Kad uđem tamo, poptuno se izgubim. Ali, u kući uvek ima hrane jer je moj partner (muzički producent Sebastijano Properzi) Italijan i odlično kuva.
- Nisam poznata. Slava je kada šetate ulicom i ljudi kojima nije stalo do toga šta radite žele sliku sa vama. Ako mi neko priđe, to je zato što voli moju muziku.
-Nikada se neću udati. Zašto bih želela da se ugovorno obavežem nekom muškarcu? Potpuno sam posvećena Sebastijanu, ali me brine pomisao da će, kada mi jednom neko stavi burmu na prst, sve otići nizbrdo.
NE PROPUSTITE
