Voditelj Boško Jakovljević je bio mirna i tiha beba. Do petog razreda osnovne škole živeo je na Crvenom krstu, a to vreme pamti po svakodnevnim dečačkim nestašlucima.
- Sa šest-sedam drugara imao sam svoju verziju Družine Pere Kvržice. Bili smo mali probisveti, a ja nisam mario ni kada bih pao u šaht, dok sam jurio po gradilištima – govori Boško.
Boška su očuvale dve bake, koje su stanovale u blizini, a od njih je najradije slušao epske pesme, bajke i priče.
- Kada sam došao u prvi razred, bio sam pun znanja i vrlo samostalan. Ispunila mi se želja da dobijem sestru, a samim tim usledila je značajna uloga starijeg brata, koji je brinuo o njoj dok naši roditelji, tada veoma mladi, nisu bili kod kuće. Od petog razreda živeo sam na Dorćolu, gde su se odvijala mnoga bitna dešavanja, što mi je dobrodošlo kasnije – otkriva popularni voditrelj.
Bejbi karton:
Mesto i datum rođenja: Beograd, 23.6.1969.
Težina i dužina na rođenju: prilično težak i dugačak
Prva izgovorena reč i sa koliko meseci: verovatno nešto u vezi sa hranom, pošto sam bio debeljuca
Prohodao: ni moja mama ne zna kada je to tačno bilo
Omiljena bajka: Petar Pan
Omiljeni crtani film: Kalimero
Tekst je objavljen u 133. broju magazina Story osmog aprila 2008. godine.
