Glumci Rastko (42), Ivan (38) i Jakov Jevtović (30) osim toga što se kao rođena braća druže i imaju slične frizure, sve češće dele i profesionalne zadatke. Najstariji sin glumca Vladimira Jevtovića i profesorke likovnog Tatjane završio je književnost na filološkom fakultetu i radi kao profesor srpskog jezika, dok su njegova mlađa braća krenula očevim stopama. Tokom odrastanja Jevtovići su, prevazilazeći klasične bratske sukobe, izgradili odnos pun poverenja. Danas kao odrasli ljudi razmenjuju i roditeljska iskustva uživajući svako pored svoje supruge, Rastko kraj Nikoline s kojom ima sina Đorđa i ćerku Nataliju, Ivan pokraj Sandre i mezimice Sofije, a Jakov sa izabranicom Zarom i ćerkom Evom.
- Ne mogu da zaboravim kada je Jakov sa Zarom ostao da čuva moju tromesečnu ćerku Sofiju kako bismo moja supruga Sandra i ja otišli u Novi Sad na koncert sastava Asian Dub Foundation. Danas lako primećujemo neke naše osobine i sklonost ka glumi i kod naših naslednika, ali videćemo kad budu sazrevali koju će profesiju odabrati - otkriva Ivan koji se sa braćom često priseća dogodovština iz detinjstva.
- Razlika od dvanaest godina između Jakova i mene suviše je velika pa se tokom odrastanja nismo sukobljavali, ali smo zato Ivan i ja rasli kao tipična braća. Povremeno smo se tukli jer sam ja kao stariji brat morao da stičem autoritet šamarčićima (smeh). Možda zbog toga što je bio fan Brusa Lija i Indijane Džonsa, Ivan je kao mali bio kočoperan. Kao tinejdžeri izlazili smo u čuvenu Akademiju, veoma popularan noćni klub u to vreme. Rekao bih da sam tada bio jedan od momaka koje su devojke najčešće startovale jer sam imao propusnicu za klub, a do nje nije bilo lako doći - priča Rastko. On i Ivan su s osmehom dočekali dolazak na svet njihovog najmlađeg brata.
- Kada je mama bila trudna sa Jakovom, Rastko i ja smo mu smišljali imena. Čim se rodio, utrkivali smo se oko njega želeći da budemo u njegovoj blizini. Odlično smo se slagali i nikada ga nismo kinjili zbog toga što je najmlađi. Imali smo veoma kvalitetno detinjstvo. Roditelji su svakom od nas dozvolili da na sebi svojstven način ispoljavamo svoje emocije i potrebe. Nisu koristili batine kao vaspitnu meru i uspeli su da nas izvedu na pravi put. Uvek sam imao otvoren odnos sa svojim ukućanima, a tako je bilo i kada sam birao profesiju. Iako sam kao srednjoškolac želeo da postanem pilot, pošto je u međuvremenu zatvorena pilotska škola u Vršcu, upisao sam saobraćajni fakultet, ali sam ga napustio već na prvom semestru i rešio da upišem glumu. Otac je bio šokiran mojom odlukom i imao je veću tremu od mene kada sam išao na prijemni, ali sam na sreću akademiju upisao iz prvog pokušaja - govori Ivan, koji je bio velika podrška najmlađem bratu kada je upisivao glumu na BK univerzitetu.
- Prvo sam upisao istoriju, ali sam se brzo preorijentisao na glumu. Sa Ivanom sam se prvi put susreo na sceni u Pozorištu Boško Buha gde smo igrali u predstavi Goli kralj Juga Radivojevića. Raduje me naša sve češća saradnja kao što je ona u predstavi Hristos u ruskim tamnicama. U ovaj komad uključen je i Rastko kao odličan dramaturg, a napisao je još tri komada na kojima planiramo da radimo tokom sledeće godine - završava Jakov.
Danilo Mašojević
