Dokaz za to da najjači opstaju i kada im sreća okrene leđa jeste dvostruki dobitnik Oskara, holivudski glumac Majkl Daglas. Tokom života uvek se trudio da pozitivnim mislima i beskrajnom verom u ljubav pobedi svoje unutrašnje demone i prebrodi sve neprilike. Baš na taj način ovaj umetnik danas vodi svoju najtežu bitku, borbu sa kancerom grla, koja po pisanju američkih medija i dalje traje iako je završio sa hemoterapijom. Rođen je 25. septembra 1944. godine u Nju Džersiju kao najstariji sin glumice Dajane Dil i čuvenog glumca Kirka Daglasa, a njegov mlađi brat Džoel takođe je bio glumac. Već u najranijem detinjstvu primetio je da za njega ne postoji drugi put, osim glumačkog. Po ugledu na svoga oca, znao je da je reč o teškom poslu, ali i da su slava, moć i bogatstvo, ono nešto što ovu profesiju čini lakšom i lepšom.
- Rođen sam i odrastao u glumačkoj porodici, pa nije bilo smisla da postanem inženjer ili doktor, pošto sam još kao dete imao priliku da vidim koliko je lepo biti glumac. Roditelji nikada nisu uticali na moju odluku da počnem da se bavim glumom, a rekao bih da ih ja nisam puno ni zanimao u tom smislu. Danas kada imam svoju decu, trudim se da ispravim neke njihove greške. Ne mogu da kažem da su bili loši, samo nisu imali dovoljno vremena za brata i mene, ali ne zameram im, pogotovo ne tati, jer sada znam kako je to biti velika glumačka zvezda - kaže Majkl koji je posle završene srednje škole i glumačke akademije u Santa Barbari odmah dobio svoju prvu veliku ulogu u televizijskoj seriji Ulice san Franciska koja je krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina bila veoma popularna.
- Za razliku od druge dece, nisam imao klasično detinjstvo. Nisam trčao po ulicama i nisam se bavio sportom. Mamu i tatu retko sam viđao jer su non-stop bili na snimanjima, dok su mene čuvali ljudi zaposleni u filmskim kompanijama. Volim da kažem kako sam odrastao po filmskim studijima gde su mi se svi dodvoravali jer mi je tata već tada bio filmska legenda. To je hranilo moju sujetu i možda sam zbog toga postao lošiji čovek. Tokom studentskih dana bio sam veoma arogantan i neprijatan, zbog čega se kajem i već godinama to pokušavam da ispravim. Čini mi se da kako starim sve češće razmišljam o stvarima koje sam radio u prošlosti i na koje nisam ponosan, pa zbog toga sada pokušavam da budem što prijatnija i bolja osoba - kaže glumac koji je 1975. godine prvi napustio seriju koja mu je donela popularnost širom Amerike i rešio da se oproba kao producent. Od slavnog tate dobio je autorska prava na priču Let iznad kukavičjeg gnezda i rešio je da se oproba u ulozi producenta. Iako je na početku želeo da sam igra glavnu mušku ulogu, shvatio je da bi to bolje pristajalo Džeku Nikolsonu sa kojim je od tada postao nerazdvojan prijatelj, a ovaj film im je obojci doneo po jednog Oskara.
- Želeo sam da probam nešto novo, a Let iznad kukavičjeg gnezda bila je savršena priča za mene. Iako ljudi koji produciraju i glume sebi obično daju glavne uloge, ja sam želeo da u mom prvom filmu igra Džek Nikolson koga i danas smatram najboljim glumcem svih vremena i kome se, iako je malo mlađi od mene, veoma divim. U svojoj dosadašnjoj karijeri izdvojio bih taj film kao omiljeni posao koji sam radio - kaže Majkl koji je posle toga glumio u nekim osrednjim filmovima sve dok 1978. godine nije zaigrao u ostvarenju Kineski sindrom sa koleginicom Džejn Fondom, a koji je bio njegov ulazak na velika vrata Holivuda, i kao glumca i kao producenta. Iste godine kada je njegova karijera krenula uzlaznom putanjom i u njegovom privatnom životu dešavale su se lepe stvari. Posle samo šest nedelja zabavljanja oženio se svojom četrnaest godina mlađom izabranicom Diandrom Loker, a samo nekoliko meseci kasnije ostvario se i u ulozi oca kada je na svet došao njegov sin prvenac Kameron.
- Bio je to jedan miran period mog života, ali ne mogu da kažem da sam bio srećan. Uvek sam imao osećaj kao da mi nešto nedostaje, a nisam bio siguran šta. Možda je to bila ljubav, a možda samo strast. Diandru sam poznavao kratko, ali sam rešio da se njome oženim. To su neke odluke koje donosite srcem. Bilo je ljudi koji su me odgovarali od toga jer se nismo poznavali dovoljno i zato što je ona dosta mlađa od mene, ali ja sam je doživljavao kao svoju i želeo sam to da uradim. Inače sam osoba koja radi stvari koje smatra ispravnim i ne puštam previše druge da se mešaju u moje odluke - kaže Daglas i opisuje osećaj kada je prvi put uzeo svog sina u ruke.
- To je osećaj koji ne može da se meri ni sa čim. Obožavam ulogu tate, to je najdivnija stvar na svetu. Kameron je bio dobro dete dok je bio mali i zaista nismo imali problema sa njim. Bio je tih i povučen, a ja sam ga obožavao. Provodili smo dosta vremena zajedno i ne znam gde sam pogrešio kada je o njemu reč, ali kako su godine prolazile postajao je sve razmaženiji i bazobrazniji, ali ga nikada nisam ostavljao, niti ga osuđivao - kaže Majkl.
Početkom osamdesetih glumac je doživeo nezgodu na skijanju pa nakon teške povrede noge i brojnih operacija nije glumio tri godine jer je bio gotovo prikovan za krevet, a baš u tom periodu utehu je pronašao u alkoholu.
- Bilo mi je teško jer sam bio utučen i depresivan. Iako sam bio na početku karijere, nisam mogao da radim. Tih godina sam počeo da pijem, što mi je bilo jedino zanimljivo, a i bilo mi je lakše da prebrodim probleme koje sam imao sa nogom. Glupo je tražiti opravdanja kad ogreznete u poroke jer neke stvari se jednostavno dogode iz čiste gluposti i nerazmišljanja - kaže glumac koji je posle četvorogodišnje pauze zaigrao u filmu Romancing the Stone koji mu je doneo titulu miljenika žena, ali i otvorio vrata za mnoge buduće uloge. U tom periodu postao je jedan od najplaćenijih glumaca Holivuda, a baš to učinilo je da još jednom pokuca na vrata poroka. Posle alkohola, na red je došla droga.
- To su vrlo ružne stvari. Imam decu i svestan sam da je to problem koji ne bih nikome poželeo. Pod uticajem droge živite u nekom nerealnom svetu i sve vam se samo čini lepim, a u stvari ste u paklu. Dugo nisam želeo da priznam sebi da imam problem, a onda sam jednog dana shvatio da sam postao loš muž i otac, i najgori prijatelj. Niko me osim sebe nije zanimao. Svi su mi bili glupi i nezanimljivi, što je zapravo iskrivljena slika koju sam zbog droge imao u glavi. Ja sam bio glup i nezanimljiv. Baš zbog toga sam jednog dana rešio da odem i potražim stručnu pomoć. Lečio sam se oko deset meseci u Sijera Tukson Centru. Tamo sam shvatio da mi vreme uzaludno prolazi i da sam se potpuno promenio, a kada sam prepoznao problem u sebi, prestao sam da razmišljam o drogi. I danas volim psihijatre i redovno ih posećujem - kaže Majkl.
Iako su mnogo muke prošli zajedno i vrlo često delovali kao najskladniji par u Americi, posle dvadeset tri godine braka, početkom 2000. godine Diandra je ostavila slavnog glumca. Mada su mediji već tada pisali kako je razlog njihovog rastanka njegova preljuba i nasilničko ponašanje, ova dama nikada nije volela javno da govori o njihovom razvodu, osim što je jednom izjavila kako je on težak čovek pun sebe sa kojim je nekada nemoguće izaći na kraj, a sa tim se složio i Oskarovac.
- Nas dvoje smo prošli mnogo toga zajedno, a vremenom smo postali veoma dobri prijatelji. Diandra je bila uz mene i dok sam se lečio i bio na dnu, ali isto tako i kada sam bio na vrhuncu svoje karijere i dodirivao zvezde. Ona je sjajna žena i dobra majka, a ja sam jednostavno ponekad težak i sam sebi, a kamoli ženama. Nikada je nisam fizički povredio jer sam ja pre svega džentlmen. Možda sam nekada vikao na nju, ali se ne sećam, jednostavno nije išlo, a i više nismo bili ljubavnici - kaže glumac.
Samo nekoliko meseci posle razvoda, glumac je rešio ponovo da se venča, ovog puta sa dvadeset pet godina mlađom koleginicom Ketrin Zitom Džouns u koju se, kako i sam voli da kaže, zaljubio na prvi pogled kada su se sreli u Francuskoj.
- To je stvarno bila ljubav na prvi pogled. Čim sam je ugledao prišao sam joj i pitao da li mogu da budem otac njene dece što je ona shvatila kao šalu. Nekoliko meseci kasnije postala je moja supruga. Možda ja jesam težak čovek i pomalo nesrećan, ali se nikada nisam samosažaljevao i imao negativne misli. Smatram da baš zbog tog mog optimizma žene ne mogu da mi odole, pa nije mogla ni ona koja je najlepša na svetu - s osmehom kaže glumac koji sa slavnom koleginicom ima dvoje dece, desetogodišnjeg Dilana Majkla i sedmogodišnju Keris Zetu za koje tvrdi da su njegovo najveće blago i da su ga potpuno promenili.
- Čini mi se da se u poznijim godinama bolje snalazim kao otac. Izgleda da ranije nisam bio toliko spreman za porodicu kao što sam sada. Obožavam svoje mališane jer su od mene napravili mnogo srdačnijeg čoveka. Mogu da kažem da sam sad srećan čovek i da imam sve što mi je potrebno. Ketrin je divna supruga i divan čovek, volim je od sveg srca - kaže glumac koji je u avgustu ove godine započeo bitku sa rakom grla koju i dalje bije.
- Slagao bih vas kada bih vam rekao da se nisam uplašio kada su mi saopštili da sam bolestan, ali samo zbog svoje dece jer ne bih voleo da gledaju kako se mučim pa da pored mene i oni pate. Bolest sam doživeo kao kaznu jer nisam vodio računa o svom zdravlju kada sam bio mlad, već sam dosta pio i pušio. Ona je neka vrsta kazne za sve grehe iz moje mladosti. Sada sam završio sa hemoterapijom i doktori kažu da mi je bolje, mada se ja ne osećam baš najjače. Konzumiram svakodnevno najbolji lek na svetu, a to je osmeh moje supruge koji mi daje snagu da se borim i pobedim jer želim da živim i da uživam u blagodetima svoje porodice. Imam osećaj da nekako još nije došao trenutak da se rastajemo - zaključuje Daglas.
Aleksandra Dimitrijević
