Najveći zavodnik 20. veka, američki glumac Klark Gejbl kojeg su nakon što je odigrao Reta Batlera u kultnom filmu Prohujalo s vihorom nazivali Kraljem Holivuda, zauvek je odredio definiciju mačo muškarca koji slama ženska srca bez obzira na godine, poreklo ili versko uverenje. Markantan, razvijen i vragolastog osmeha, mogao je da ima svaku pripadnicu nežnijeg pola bilo da je ona bogata, siromašna, uspešna ili domaćica sa šestoro dece, ali nekako je uvek ostajao unesrećen svojim izborom. Uprkos savršenom telu, duhovitosti koju je posedovao, harizmi kojom je zračio i bogatstvu koje je stekao, duboko u sebi bio je veoma nesrećan, mračan i u stalnom sukobu sa samim sobom. Žene su dolazile i prolazile kroz njegov život, brakove je započinjao i okončavao ih, ali nikako se nije dešavalo da se zadrži kraj one idealne. Naizgled srećan brak sa glumicom Kerol Lombard koji je trajao tri godine, prekinut je njenom smrću.
Možda je na večno emotivno nespokojstvo slavnog glumca uticala i činjenica da je još kao dečak ostao bez majke, a i maćeha s kojom je bio veoma blizak umrla je tek što je bio na početku karijere. Rastao je uz surovog oca koji ga je neretko zadirkivao zbog činjenice da je u knjigu rođenih greškom zaveden kao devojčica. To su kasnije mnogi tumači njegove biografije navodili kao mogući faktor za glumčevu izraženu homofobiju. Ipak, neki njegovi savremenici iznosili su i drugačije, uglavnom neosnovane navode koji započinju neproverenim izvorima i bez dokaza. Naime, ističe se da je Gejbl na početku karijere radio kao žigolo za muškarce kako bi napredovao u poslu. Serijski zavodeći žene iza paravana muškarčine imao je veze i sa osobama istog pola, sa starijim ženama i biseksualkama. S druge strane, tvrdi se da su najlepše dame ondašnjeg Holivuda bile u Gejblovom zagrljaju, između ostalih i Grejs Keli. Sa nekima od svojih ljubavi doživeo je vrhunac sreće, kao što je to bio slučaj sa Kerol Lombard, a nekima je dugovao rani uspon na filmu i ohrabrivanje u trenucima krize i povremenih padova.
Pravo ime ovog filmskog velikana bilo je Vilijam Gejbl, a rođen je 1. februara 1901. godine u Kadizu u Ohaju kao jedino dete farmera i tragača za naftom Vilijama Henrija Bila Gejbla i njegove žene Adelin koja je bila irsko-nemačkog porekla. Kada je imao svega šest meseci njegova majka je teško obolela, a svega četiri meseca kasnije i umrla najverovatnije usled naglog širenja tumora koji joj je zahvatio organizam. Nakon ovog tragičnog događaja otac ga je poslao u Pensilvaniju na farmu kod ujaka Čarlsa koji je bio ortodoksni katolik, ali se Klark godinu i po dana kasnije, kada mu se otac ponovo oženio, vratio u porodični dom. Maćehu Dženi Danlop doživeo je kao nešto najlepše što je tada moglo da mu se dogodi. Bila je to izvanredna osoba, nežna i kultivisana, od koje je istovremeno dobijao snagu i nežnost. Slušajući je kako u njihovoj kući svira klavir zavoleo je muziku, a ona mu je davala i prve časove klavira. Ubrzo je počeo da svira u jednom gradskom bendu, ali se to njegovom ocu nije svidelo, pošto je želeo da se njegov sin bavi ozbiljnijim poslom. Međutim, jedina ženska figura koju je budući umetnik doživljavao kao majku razumela je dečakovu ljubav prema umetnosti, između ostalog i prema književnosti, u kojoj ga je posebno fascinirao Šekspir. Zbog toga je u osnovnoj školi uživao naklonost nastavnika, a potom i u srednjoj gde su profesori bili oduševljeni Klarkovim talentom pa je bio angažovan u mnogim dramskim sekcijama. Ipak, ni sav talenat koji ga je krasio, ni inicijativa kojom je odisao, nisu mu otvorili prava vrata. Gejbl je morao da radi uobičajene poslove na koje je bila primorana većina ondašnje omladine jer je dvadesetih godina prošlog veka svetska ekonomska kriza tresla američki kontinent.
Završivši srednju školu, budući glumac izrazio je želju da radi u fabrici guma u gradu Akronu. Uz nagovor maćehe otac ga je jedva pustio da ode od kuće, a Gejbl se u Akronu prvi put susreo, a potom i očarao pozorištem. Ubrzo je bio angažovan kao dečko za sve. Nameštao je svetla, sakupljao kablove i prao šolje glumcima. Nije mu bilo dozvoljeno da izlazi na scenu, osim povremeno kao statista. Kada je napunio dvadeset jednu godinu, njegova maćeha je usled iznenadne i teške bolesti umrla, otac se vratio starom poslu, a Gejblu je deda dao tri stotine dolara i odveo ga u Kanzas Siti gde se on ubrzo pridružio putujućoj pozorišnoj družini Draguljasti igrači. Budući da je odisao muškošću, nije mu bilo teško da glumi žestoke kauboje, hrabre reportere, beskrupulozne naftne magnate, grube vozače kamiona, da učestvuje u auto-trkama, bude bokser ili vojnik. Želja za napredovanjem odvela ga je u naručje glumice Džozefin Dilon koja je bila i direktor pozorišne scene. Svesna njegovih izvanrednih glumačkih mogućnosti pomogla mu je da razvije talenat. Zajedno su otišli u Holivud gde su se 1924. godine venčali, a šest godina kasnije i rastali. U savladavanju tajni glumačkog zanata Džozefin je kod Gejbla imala odlučujuću ulogu. Ubedila ga je čak i da promeni ime u Klark. U doba uspona zvučnog filma u Holivudu otvarao se prostor za nove zvezde, budući da su dva najromantičnija glumca ere nemog filma Valas Rid i Rudolf Valentino, već nezadrživo bledeli. Usled takvog razvoja situacije Džozefina je uspela da Gejblu preko veze obezbedi i prve uloge u igranim filmovima.
Markantni mladić debitovao je 1924. u filmu White Man, a godinu dana kasnije dobio je i malu ulogu u The Plastic Age gde je igrao u društvu velike zvezde nemog filma Klare Bou. Njegova sledeća žena Marija Frenklin koju je upoznao dok je još bio u prethodnom braku, bila je starija od njega petnaest godina, a svojim iskustvom dala je njegovom glumačkom umeću neophodnu glazuru. Pomogla mu je da razvije samouverenost i neusiljenost u glumačkom izrazu. Ubrzo je 1931. dobio priliku da igra nitkova u malom vesternu Obojena pustinja sa tada velikom zvezdom Vilijamom Bojdom. Nakon tog filma, počeo je da niže uloge u više od dvadeset filmova koje je, uglavnom za produkcijskog giganta MGM snimio za svega dve godine. U periodu od 1932. do 1943. ušao je u red deset najplaćenijih filmskih zvezda, ponovivši taj uspeh i od 1947. do 1949, nakon što se vratio iz Drugog svetskog rata. Kompanija MGM posebno se posvetila izgradnji imidža Gejbla kao glumca izražene muškosti i želji da ga spoji kao partnera sa tadašnjim starletama, a kasnije velikim filmskim zvezdama Džoan Kraford, Mirnom Loj i Džin Harlou. Gotovo sa svim ženskim filmskim zvezdama igrao je bar u jednom filmu, osim sa Mari Dresler koju nije mogao da podnese. Osim pred kamerom sa koleginicama se dosta družio i van seta zbog čega je njegov brak jedva uspevao da odoli raznim iskušenjima. Najveću pretnju njegovom drugom braku predstavljala je veza sa slavnom Loretom Jang, inače revnosnom katolkinjom koja je u svojoj biografiji objavljenoj nakon njene smrti priznala da je tajno rodila ćerku Džudi Luis koja je začeta u vanbračnoj vezi sa Gejblom. Njihova avantura počela je 1935. godine u vozu dok su se vraćali sa snimanja filma Zov divljine. Iako je Loreta u to vreme bila neudata, na nagovor ljudi iz studija koji nisu želeli skandal takve vrste pobegla je u Evropu gde je ostala do pred kraj trudnoće, a u Kaliforniju se vratila da bi se porodila. Odlučila je da šestomesečnu bebu smesti u sirotište u San Francisku, a zatim je posle godinu dana predstavljena svetu kao njena usvojena ćerka Džudi Luis. Kako tvrdi autorka biografije, zvanični papiri za usvajanje deteta nikad nisu bili podneti, a Gejbl je nikada nije priznao. Spekuliše se da nije ni znao za njeno postojanje, a s druge strane, pojedini izvori tvrde da je dolazio da upozna malenu Džudi Luis, ali da joj se nije predstavio kao otac.
Baš te godine i u jeku preljubničke afere dobio je ulogu u filmu Pobuna na brodu Baunti gde je igrao neposlušnog oficira Flečera Kristijana koji diže pobunu protiv rigidnog, surovog i arogantnog kapetana Vilijama Blaja. Osim toga, posebno su zapažene i njegove uloge u filmu Komandna odluka i u filmu Kroz Misuri. Značajna je i njegova rola reportera Pitera Verna u filmu Dogodilo se jedne noći, za koju je dobio i Oskara. Međutim, u sećanje filmofila širom sveta upisao se likom Reta Batlera iz nezaboravnog Prohujalo sa vihorom. Tokom snimanja ovog ostvarenja, za koje je sam Gejbl verovao da je previše slatkasto, razveo se od Marije Frenklin i oženio svojom najvećom ljubavlju, koleginicom Kerol Lombard. Taman kada je delovalo da su njih dvoje bračni par iz snova, tu romansu prekinuo je Drugi svetski rat u kojem je i Kerol učestvovala tako što je posećivala i hrabrila vojnike na frontu. Nakon povratka sa jednog od tih putovanja avion u kojem je bila srušio se u američkim planinama. Njena pogibija Gejbla je bacila u očaj i od njega napravila depresivnog čoveka. Odlučio je da se prijavi u Osmu vazduhoplovnu armiju, a za dostignuće tokom vazdušnih misija u Nemačkoj dobio je dva velika odlikovanja i bio čak promovisan u čin majora. Nakon rata vratio se u kompaniju MGM, ali više nije bio onaj stari, nasmejani, opušteni i šarmantni zavodnik, već strogi i namrgođeni ratni heroj. Takvog Gejbla MGM odlučila je da predstavi novim generacijama u filmovima Avantura, Propagandisti, Povratak i Svaki broj igra. Međutim, čak i popularni Mogambo, koji je odlično prošao na blagajnama, bio je samo skroman pokušaj u odnosu na prvu verziju Crvene prašine Viktora Fleminga. Ti neuspesi samo su pojačali Gejblovu dezorijentisanost. Osetivši se usamljenim, učinio je veliku grešku kada se 1949. oženio Silvijom Ešli, udovicom Daglasa Ferbanksa starijeg. Nakon dve godine se razveo, a 1954. godine izgubio je i ugovor sa MGM-om. Ipak, to se nije pokazalo lošim za Gejbla jer je tada postao najskuplji slobodni glumac. Svi filmovi koje je snimio nakon razlaza sa ovom kompanijom doneli su mu ne samo više novca, već su bili i kvalitetniji. Ipak, poznati srcelomac nije više mogao da živi usamljenički pa mu je peta supruga postala Kej Sprekles.
Njegov poslednji film Neprilagođeni prema scenariju Artura Milera, jedan je od najboljih u kojima je glumio, a igrao je kauboja u godinama koji izgubljeni smisao života nalazi u neuzvraćenoj ljubavi prema mladoj i prelepoj devojci Merilin Monro. Sniman je na lokaciji grada Rino u Nevadi, gde su i glumci i filmska ekipa bili izloženi teškim vremenskim prilikama, a nekada su radili i na temperaturi višoj od 45 stepeni. Gejbl je odbio da ga u zahtevnim scenama zamenjuje dubler, a iako je Merilin Monro otežavala snimanje stalnim kašnjenjem, sve je mirno podnosio jer je bio presrećan što će dobiti sina. Nije dočekao da ga vidi jer je dva dana nakon završetka snimanja uloge doživeo težak srčani udar i umro 16. novembra 1960. godine. Inače, njegov sin Džon Klark Gejbl rodio se četiri meseca nakon glumčeve smrti, a odlazak umetnika označilo je i kraj ere Holivuda koja se označava kao zlatno doba.
Moni Marković
