Uz podršku najvećeg broja sviraca u Sava centru do sada 16 članova Velikog tamburaškog orkestra Radio-televizije Vojvodine i pomoć još pet tamburaša iz Subotice, Zvonko Bogdan je beogradsku publiku, svih starosnih dobi, kao domaćin poveo u muzičku šetnju od nekih davnih vremena i uspomena na vreme koje se ponoviti neće, pa sve do u današnje vreme.
- Dobro veče dragi domaćini, koji nas svake godine ovako fino dočekate. Dobro veče publiko iz raznih krajeva, dobro veče Vojvodino i dobro veče svim žiteljima države Srbije. Ja sam se ovih dana ozbiljno pripremao da ovaj koncert bude što svečaniji. Potrudio sam se da pokupim dvadesetak najboljih tamburaša koji me godinama prate, bolje nego policija - ovim rečima počeo je Zvonko Bogdan svoj tradicionalni jesenji beogradski koncert.
Za početak je izveo pesme na stihove mađarskog pesnika Šandora Petefija Nekada sam i ja voleo, njegovog savremenika Jovana Jovanovića-Zmaja Tijo noći i Kraj tanana šadrvana Nemca Hanriha Hajnea u prevodu Alekse Šantića, stigavši i do legendarne u tom Somboru.
- Moda je moda, elegancija je elegancija, ali meni je vruće - rekao je Zvonko dok je skidao sa okovratnika elegantni uzani šal nalik kravati, zbog sve zagrejanije atmosfere u Sava centru.
Sledila je Šantićeva Emina, Što se bore misli moje na stihove srpskog kneza Mihajla Obrenovića, a potom Jesen stiže dunjo moja, Večernji zvon...
Zvonko se kroz pesmu prisećao kako je nekad lumpovao slikar Sava Stojkov, kako su njegovog oca u sitne sate dopraćali kući tamburaši u Somboru, kako je beogradski boem i krojač Vojkan Tasić sitnim tenorom pevao Ima dana, a posebno su oduševljenje publike izazvale izvedbe njegovih pesama Ej salaši na severu Bačke i Već odavno spremam svog mrkova.
- Nije mala stvar kad iza sebe imate ovakvih dvadesetak tamburaša! Tamburaši su sposobni da raspolože, rasplaču, nasmeju i na kraju uzmu novce - nasmejao je dvoranu bard panonske šansone.
Da je u životnoj formi Zvonko Bodan je potvrdio nižući bez predaha brže pesme Kad imaš druga, Kraj jezera, Fijaker stari, Govori se da me varaš, Seoska sam lola ja i Četir' konja debela. U istom ritmu Zvonko je otpevao Kad sam bio mlađan lovac, Ako jednom odeđ, Moja mala nema mane...
- Ne znam da l' znate kako pijanci leče crvenilo nosa? Piju dok ne poplavi - razgalio je Zvonko još jednom šalom Beograđane.
Posebna poslastica bile su novije pesme, Ko te ima taj te nema Baneta Krstića i Vratiće se rode Momčila Bajagića-Bajage i Saše Lošića, kao i specijalno za beogradsku publiku izvedeno međusobno sviračko nadmetanje tamburaša iz orkestra.
- Ja živim u nekim prošlim vremenima, u dobu koje je trajalo duže i mirnije i imalo je manje obaveza. Imam utisak da smo mi zadnji koji se ovim poslom bavimo. Želim Vam laku noć i da se uskoro ponovo vidimo, ako ne prije onda iduće godine u ovaj isti dan. Doći ćemo sa vinima iz naše vinarije - obećao je Zvonko Bogdan ispraćen sa pozornice Sava centra ovacijama beogradske publike.
