Bosanskohercegovačka pevačica koja se smatra jednim od najvećih negovatelja sevdalinki, Hanka Paldum, prve afinitete prema muzici pokazala je još u rodnom Čajniču. Rođena je 28. aprila 1956. godine u porodici Muja i Pembe Paldum koji su pre Hanke dobili sina Mustafu, a potom pevačici podarili brata Smaila i sestre Razu i Rasemu. Hankin mlađi brat Smail, koji je u pedesetoj godini preminuo od raka pluća, glavni je krivac za pevačicine muzičke početke jer joj je bio velika pomoć i podrška da uspe na tom putu. Ipak, najlepše čari života legendarna pevačica spoznala je kraj tri godine starijeg supruga Muradifa sa kojim je u zajednici dobila ćerku Minelu (29) i sina Mirzu (24), ali je njihovog brak pre trinaest godina ipak okončan. Puštajući da se u njenim sećanjima prepliću divni, ali i oni mnogo manje prijatni događaji, pevačica evocira uspomene na najraniju mladost.
- Kako godine prolaze, teže mi je da se setim događaja koji su mi se desili pre tri dana, ali su mi zato uspomene iz detinjstva svakim danom sve slikovitije. Nikada neću zaboraviti prvi dan u školi i bezbrižnost koju sam osećala ne znajući kakve me sve obaveze očekuju. Odrasla sam u strogoj patrijarhalnoj porodici u kojoj su posebna i stroža pravila važila za žensku decu. Vaspitavana sam tako da mi nije bilo dozvoljeno da se dugo zadržavam napolju i na ulici, već da vreme provodim sa porodicom kod kuće. Možda sam se i zato radovala odlasku u školu jer je to bila prilika da susretnem neke nove ljude. Naš prvi komšija koji je živeo u našoj kući kao podstanar, Albanac Hilmaja Juniku, prvi je primetio moje vokalne sposobnosti. Voleo je da me sluša kako pevam, pa je često drugu decu znao da utišava i smiruje kao bih ja došla do izražaja objašnjavajući da, dok ja pevam, ima osećaj da sluša radio. Pred moj polazak u srednju školu, po želji mojih roditelja preselili smo se u Sarajevo, što je za mene bio veoma tužan period, ali sam se ubrzo navikla na novu sredinu - govori Hanka kojoj je najveća podrška u životu i na početku karijere bio brat Smail.
- Jednog dana je moj sada pokojni brat odlučio da me odvede u kulturnoumetničko društvo Budućnost, smatrajući da bih se ja tamo odlično uklopila. S obzirom na to da su mi roditelji bili veoma strogi i da nije bilo šanse da mi dozvole da odem na audiciju, uz bratovljevu pomoć iskrala sam se kroz prozor i otišla na petnaest minuta do mesta na kome su se sastajali članovi tog društva. Kada me je tadašnji direktor Budućnosti Marjan Ravlić čuo kako pevam, odmah je poželeo da budem njihov član. Poznajući svog oca znala sam da je gotovo nemoguće da mi se ta želja ispuni, ali smo ga zahvaljujući gospodinu Marjanu, koji ga je nekako ubedio, i mom najstarijem bratu Mustafi, koji je pristao da me prati na putovanjima, ubedili i ja sam počela da pevam, ali i da glumim u tom društvu. Moja energija i istrajnost u stavovima, kao i želja da se bavim muzikom, doprineli su da se odlično snađem na nastupima - otkriva pevačica koju je u mladosti zadesila i velika tragedija.
- Na samom početku mojih nastupa suočila sam se sa velikom tugom kada mi je umro otac. Bili smo porodica u kojoj se uvek znalo ko kosi, a ko vodu nosi i uvek smo bili tu jedni za druge. Kada je otac umro, moj najstariji brat preuzeo je na sebe vođenje domaćinstva, svu odgovornost i brigu o porodici. Majka nas je još u detinjstvu učila da moramo kao braća i sestre uvek da budemo tu jedni za druge. Znala je da nas proklinje kada primeti da smo se posvađali i da među sobom ne razgovaramo. Pravu bratsku i sestrinsku ljubav i sreću spoznali smo kada smo sazreli i od tada smo nerazdvojni i jedni drugima velika podrška - priča Hanka koja je važila za jednu od najlepših devojaka u Sarajevu, zbog čega je tokom pohađanja srednje trgovačke škole non-stop bila na meti udvarača.
- Mladost i tinejdžerski dani period su kada se bude ljubav i prve emocije. Imala sam simpatije, a uvek su me privlačili fini i kulturni momci koji su po nečemu odudarali od okoline. U to vreme nije bilo pristojno javno ispoljavati emocije jer bi nas obuzimali stid i sramota. Bilo je dosta momaka koji su pokušavali da me osvoje i koji su bili zainteresovani za mene, ali ja sam ih izbegavala jer sam se plašila ljubavi, znajući šta ona sa sobom nosi. Moj prvi momak bio je zapravo moj muž, s kojim sam se u početku samo družila. Majka mi nije dozvoljavala da se zadržavam dugo napolju, pa smo se najčešće viđali na putu od kuće do škole. Muradif je u periodu kada smo se upoznali bio student književnosti, a ja sam još bila srednjoškolka. U samom startu je bio veoma učtiv i imao je divne manire. Često smo posle škole išli zajedno na kafu i limunadu, osvajao me je polako i dugo, pa mu je pošlo za rukom da se zaljubim u njega. Venčali smo se u Duvnu 1976. godine u mestu gde je Muradif odrastao, pošto se njegov otac kao dete doselio iz Livna odakle potiče familija Brkić - priča pevačica koja je nakon stupanja u bračne vode sa svojim suprugom osnovala izdavačku kuću Sarajevo disk, za koju je objavila neke od svojih najvećih hitova.
- Pošto je diplomirao i odslužio vojsku, moj suprug je rešio da uz pomoć prijatelja Braca Džirla osnuje izdavačku kuću. Na neki način smo, spojivši rokenrol i narodni melos, napravili pravi preokret u narodnoj muzici. Prvi smo iz narodne branše pravili koncerte na stadionima i u dvoranama. Imala sam sreću da publika na samom početku moje karijere zavoli numere koje sam izvodila, a među njima je pesma Voljela sam, voljela. Nakon odlične saradnje sa Milićem Vukašinovićem, koji je komponovao za mene, usledio je munjeviti uspeh i osvajanje novih prostora. Sve se dešavalo naglo, u prilog čemu govori podatak da je moje ime uoči koncerta u Nišu na plakatima koji su ga najavljivali greškom napisano kao Hanko - otkriva pevačica koja se nekoliko godina nakon munjevite popularnosti prvi put ostvarila u ulozi majke 1981. godine kada je na svet donela ćerku Minelu, a pet godina nakon toga rodila je i sina Mirzu.
- Imala sam veoma teške porođaje, a tokom oba sam zbog zdravstvenih komplikacija doživela kliničku smrt. Teži mi je bio porođaj sa Mirzom kada sam nekoliko minuta bila mrtva, čega ne volim da se prisećam. Majčinstvo sam doživela kao prirodan sled stvari u životu i uvek sam sebe smatrala prvenstveno ženom i majkom, pa tek onda umetnicom. Muziku sam smatrala delom sebe, nikada nisam obraćala posebnu pažnju na karijeru niti sam se opterećivala poslovnim uspesima, već mi je važnije bilo da svoju decu izvedem na pravi put. U vaspitavanju naslednika pokušavala sam da budem onakva kakva je prema meni bila moja majka. Dakle, ne previše stroga, ali sam se ipak držala nekih principa. Oduvek sam se vodila mišlju da prvenstveno svojim postupcima i stavovima naslednicima treba da budem uzor u ponašanju. I danas sam zadovoljna svojom decom. Minela je uvek bila moja desna ruka, velika pomoć, a pogotovo sam, dok je bila mala, mogla sam da se oslonim na nju. Danas radi kao moj menadžer i ponosna sam na nju. Mirza je kao i svaki muškarac bio nestašniji. Tokom puberteta posebno je pravio nestašluke, ali smatram da je destruktivnost koja se javljala kod njegove generacije na neki način bila i očekivana s obzirom na to da im je zbog rata bio oduzet deo normalnog odrastanja. Jedno vreme se bavio fudbalom, a potom je odlučio da nastavi studije - kaže ponosna mama.
Hanka je inače poznata i po tome što je jedna od retkih protestvovala na demonstracijama mira 1992. godine. Pokušavajući da smiri uzavrele strasti pred početak građanskog rata na prostoru bivše Jugoslavije, Hanka je otpevala stihove Musliman, Srbin i Hrvat, sve je to narod moj.
- Tokom tih teških godina nisam mogla da se pomirim sa činjenicom da gubim prijatelje i saradnike koje sam s mukom godinama sticala. Nikada mi neće biti jasno zbog čega se sve to desilo. Tada me je život naterao da shvatim okrutniju stranu svakodnevice, a danas kada se osvrnem na te godine, prvo se setim komada ljudskih tela koji su leteli oko mene. Ipak, i u tim teškim vremenima pevali smo pokušavajući da održimo zdrav duh. Onog dana kada je u moje dvorište pala granata, izašla sam ispred kuće da metlom očistim nered. Od tuge sam zapevala jednu staru tužnu sevdalinku Aksam dođe, jacija se sprema. Pevala sam i plakala istovremeno. Ne bih volela da se ikada ponovi ono što se odigralo tih godina na ovim prostorima. Verujem da su svi ljudi isti, da svi verujemo u jednog Boga i da smo svi jedni drugima braća - kaže Hanka koja je nakon više od dvadeset godina braka sa Muradifom Brkićem odlučila da okonča njihovu zajednicu.
- Moj suprug je na pravi način umeo da vodi moju karijeru jer da je bilo drugačije ne bih mu ukazala toliko poverenje. Bili smo takav spoj da sam mislila kako se nikad nećemo rastati. Međutim, danas tvrdim da su muškarci labilne osobe. Ponesu ih slava, novac i moć i jednostavno se izgube u svemu tome, pa nije ni čudo što kažu da im ne treba dati ni slavu ni moć. Normalno je da žene treba da vode glavnu reč u kući, deca sa njima provode najviše vremena i one su im uzori. Očevi treba da budu stena na koju može da se osloni porodica, a ne da dozvole da ih ponesu kafana i društvo. Najvažnije je da naprave listu prioriteta. Kada sam odlučila da se rastanem od muža, to je bilo zato jer sam shvatila da u našoj zajednici nešto smrdi. Tako sam rešila iako sam se plašila da nastavim sama sa decom kroz život i da brinem o karijeri o kojoj do tad nisam vodila računa - opisuje pevačica koja trenutno po svetu promoviše sevdalinke i prevodi ih na nemački i turski jezik.
- Ne radim više punim tempom pa volim da kažem kako sad mene juri posao, a ne ja njega. Trudim se da sevdalinku iznesem na pravi način. Volela bih da se u budućnosti ostvarim i u ulozi bake, ali ne insistiram na tome jer se takve stvari dešavaju prirodno i onda kad za njih dođe pravo vreme - zaključuje Hanka.
Danilo Mašojević
