Sin Lepe Brene odlučio je da pruži javnosti priliku da ga upozna u potpunosti, što između ostalog znači i da će otkriti sve detalje iz najtežeg perioda. Rekonstrukcija otmice tada osmogodišnjeg Stefana Živojinovića biće novi dokumentarni film o životu poznate porodice, nakon "Godina Slatkog greha" folk dive.
Za razliku od Lepe Brene koja je u svom projektu govorila o karijeri, Stefan Živojinović će akcenat staviti na najtraumatičniji period svog života koji se deogodio 2000, kada mu je bilo tek osam.
Pošto sam odlučio da se bavim javnim poslom, želim da narodu pokažem ko sam zapravo ja. U početku mama i tata nisu bili za snimanje tog filma, jer im otvara stare rane, ali ubedio sam ih", ekskluzivno saznaje Kurir. "Ima dosta toga o otmici što ni ja ni moji roditelji nikad nismo govorili javno. Ispričaćemo apsolutno sve - kada se i kako to desilo."
Lepa Brena ne priča mnogo o otmici sina, ali smatra da nije zaslužila da joj se tako nešto dogodi u zemlji u kojoj živi.
Najteža i najbolnija stvar koja mi se dogodila u životu je na prvom mestu otmica mog sina Stefana, koja nikada nije otkrivena u ovoj zemlji. Kao roditelj sam bila kažnjena. Nisam verovala da ću u jednoj zemlji koju sam najviše volela, u kojoj sam pevala i opevala i u njoj najveću slavu doživela. Nisam zaslužila da budem tako grubo kažnjena."
Stefan tvrdi da film ne snima da bi izazvao sažaljenje.
Nikad nisam želeo, niti sada želim da me iko sažaljeva zbog toga, jer su se ljudima dešavale mnogo gore stvari nego meni. Ja sam odlično prošao šta je sve moglo da mi se desi. Zahvalan sam bogu na tome. Iako sam imao samo osam godina, to će ostati zapečaćeno za ceo život. To rečima ne može da se opiše. Zato ćemo napraviti rekonstrukciju otmice, angažovaćemo neke glumce", kaže Stefan.
On ističe da je dugo trpeo posledice kidnapovanja.
Dešavalo mi se da sam se plašio da ostajem sam ili idem negde, ali prevazišao sam to još kao klinac. Presekao sam i shvatio da neću dozvoliti sebi da se tresem i traumiram. To nije život i ja tako nisam želeo da živim. Moj moto je - idemo dalje! Upravo to želim da objasnim u filmu. Pored toga, moji roditelji nisu želeli da od mene naprave debila i drže me pod staklenim zvonom. Hteo sam slobodu, malo-pomalo i privikao sam se. Dobio sam drugu šansu za život i sada mi je okej. Neke rane su neizlečive, ali idem napred", poručuje Stefan, koji uspešno gradi muzičku karijeru snimivši tri hita i pesmu za popularnu seriju "Ubice mog oca".
Za Stefana je tada traženo 2,5 miliona maraka...
Stefan Živojinović otet je 2000. godine na 50 metara dugom putu od prostorija "Grand produkcije" do porodične kuće na Bežanijskoj kosi. Te večeri on je s ocem Bobom, Sašom Popovićem i Harisom Džinovićem bio u "Grandu". Oko 19 sati Stefan je krenuo sam kući i na ulici su ga zaustavili otmičari i odveli u nepoznatom pravcu.
Kidnaperi su se javili njegovim roditeljima, zahtevajući da kao razmenu za Stefana isplate 2,5 miliona maraka, kao i da o kidnapovanju ne obaveste policiju i javnost, i da će im sina, ukoliko to ispune, vratiti u nedelju.
Proslavljenom teniseru su otmičari navodno poslali paket u kojem se nalazila kartica s brojem mobilnog telefona preko kog će oni kontaktirati s njima. Ispoštovali su sve zahteve otmičara.
Nekoliko dana nisu imali nikakve informacije o Stefanu, dok su im brojni prijatelji pritekli u pomoć nudeći im novac za Stefanov otkup. U utorak uveče Stefan je živ i zdrav vraćen roditeljima.
NE PROPUSTITE
