Pegi Gugenhajm bila je Jevrejka i tokom Drugog svetskog rata više puta rizikovala je život da bi spasla umetnike i prokrijumčarila njihova dela. Tako su se u njenoj kolekciji našla ostvarenja Brankuzija, Đakometija, Klea i mnogih drugih slikara, neshvaćenih i potcenjenih u tom periodu.
Pegi Gugenhajm potiče iz veoma imućne porodice. Rođena 1898. godine u Njujorku. Njen ujak je bio bogati kolekcionar umetničkih dela, Solomon Gugenhajm, osnivač fondacije za skupljanje dela apstraktne umetnosti, koja je predstavljala bazu za stvaranje muzeja Gugenhajm u Njujorku 1939. godine.
Pegi je bila nesrećna u detinjstvu i živela je neprestano s osećajem inferiornosti u odnosu na svoje dve sestre koje su bile izuzetno lepe. Situaciju pogoršava i smrt njenog oca u brodolomu Titanika 1912. godine. Nekoliko godina posle ovog tragičnog događaja Pegi Gugenhajm dobija svoj deo nasledstva koji predstavlja preko dva miliona dolara i odlazi na putovanje po Americi.
Iako vodi veoma lagodan boemski život, Pegi neprestano traži nešto što bi joj ispunilo život i upušta se u nebrojene avanture. U prvom neuspešnom braku je dobila dvoje dece. Sa ćerkom Pegin, koja je izvršila samoubistvo, imala je veoma komplikovan i konfliktan odnos.
Posle niza putovanja u London i Pariz, ona preko Marsela Dišana upoznaje razne umetnike i slikare od kojih počinje da kupuje umetnička dela. Veliku ulogu u Peginom životu igra Semjuel Beket, koji tada živi u Parizu. Njihova veza je bila veoma kratka, ali izuzetno intenzivna. Beket je izvršio veliki uticaj na nju i ubedio je da se potpuno okrene modernoj umetnosti. Ona je tako 1939. godine u Londonu otvorila sopstvenu galeriju Guggenheim Jeune sa radovima Koktoa, Kandinskog i Tangija, i organizovala kolektivne izložbe vodećih umetnika tog doba, od Henrija Mura do Arpa, Pikasa i Kaldera.
Pablo Pikaso: Strasni život fascinantnog umetnika
I pored relativnog uspeha, Pegi trpi velike gubitke, zatvara galeriju posle samo godinu dana i počinje da pravi planove za Muzej moderne umetnosti u Londonu.
Pegi Gugenhajm bila je Jevrejka i tokom Drugog svetskog rata više puta rizikuje život da bi spasla umetnike i prokrijumčarila njihova dela. Tako su se u njenoj kolekciji našla ostvarenja Brankuzija, Đakometija, Klea i mnogih drugih slikara, neshvaćenih i potcenjenih u tom periodu. Na taj način izgradila je svoju kolekciju između 1938. i 1947. godine, kupujući po jedno umetničko delo dnevno!
Mi Jevreji razumemo modernu umetnost, jer smo svuda primorani da budemo autsajderi. Zbog toga, umetnost vidimo onakvom kakva jeste - ne kao odgovor, već kao pitanje. Ona nas primorava da vidimo, osećamo i mislimo na drugačiji, novi način. Da mislimo sami za sebe", izjavila je jednom prilikom Pegi Gugenhajm, koja je nastavila da samostalno razmišlja, i tako i sama postala deo istorije moderne umetnosti.
Godine 1942. Pegi odlazi u Njujork, gde otvara galeriju Art of This Century i upoznaje publiku s delima Rotkoa i Poloka, kao i sa apstraktnim ekspresionističkim pokretom, ne sluteći da će tako uticati na tok umetnosti XX veka. U tom periodu upoznaje nadrealističkog slikara Maksa Ernsta, za koga se udaje, ali se već posle nekoliko godina razvodi od njega.
Nakon završetka Drugog svetskog rata, ona se vraća u Evropu i definitivno se nastanjuje u Veneciji, gde učestvuje sa svojom kolekcijom slika na Bijenalu 1948. i 1949. Posle izvesnog vremena, ona kupuje Palatu Venier na Kanalu Grande gde smešta svoju impozantnu kolekciju koja tu ostaje i posle njene smrti 1979. godine.
Danas je palata Venier otvorena za publiku. U jednom krilu nalazi se stalna postavka, dok se u drugom redovno održavaju izložbe moderne umetnosti. Najupečatljivija dela stalne postavke su - "Na plaži" Pabla Pikasa iz kubističkog perioda, "Oblačenje neveste" Maksa Ernsta, "Rađanje tečnih želja" Salvadora Dalija, "Carstvo svetlosti" Renea Magrita, kao i skulpture Henrija Mura, Konstantina Brankuzija ili Alberta Đakometija.
