Džez pevačica mislila je da će o svom bolu ćutati zauvek. Nije izlazila iz kuće danima. 17. jul 2013. godine ostaće joj urezan u sećanje dok je živa, jer je tada izgubila svog sina Branislava.
Beti Đorđević skupila je hrabrost te uz pomoć muzike nastavila dalje. Ipak, progovorila je o svom velikom bolu, iako je mislila da to nikada neće uraditi.
Povratak Beti Đorđević: Trijumf posvećen pokojnom sinu (VIDEO)
Naime, pre četiri godine dogodila joj se velika tragedija, zbog koje njeno srce neprestano plače.
Na groblju sam, gde sam drugo, kad me pitaju... Samo ja znam kako mi je. Nije mi lako da vam to objasnim... Pevam, a pre bih vrištala. Kroz svaku notu, kroz svaku pesmu izlazi moj bol. Ogromna bol. Mog sina više nema... Umro je od srca. Imao je 47 godina. Iza njega je ostalo dvoje dece. Moja unuka Kristina, unuk Vladan i divna snaha Snežana.
Iznenada. Danas imaš dete, sutra ga nemaš. Nisam znala kuda ću i šta ću sa sobom da uradim. Taj 17. juli 2013. ostaće urezan u moje pamćenje dok sam živa. Ima li nešto gore. Mog Branislava više nema. Nadživela sam svoje dete. Nisam izlazila iz kuće danima...", ispričala je za Blic jednom prilikom Beti.
Samo mesec dana posle njegove smrti, trebalo je da nastupim na Gardošu. Nastup je davno pre toga zakazan. Otišla sam u Zemun... Stala na binu. Aplauz, ovacije. U publici mnogo onih koji me se sećaju, znaju ko sam... Nisam izdržala... Mislila sam da ću ćutati o svom bolu zauvek. Rekla sam da taj nastup posvećujem sinu koji je umro. I otpevala 'Crying Time'. To je moj život od tada - vreme plakanja."
Beti Đorđević: Bila sam sama ceo život
Uteha su mi unuci i snaha za koje živim. Oni imaju svoje živote, neću da ih opterećujem svojim bolom. U mom srcu su najtužnije melodije. Ovaj šou, u koji sam slučajno ušla, vratio me je u život. I dajem sve od sebe. Nadam se da ću izdržati do kraja. Ako posle ovoga bude još posla, odlično, ako ne... i do sada nije bilo.
Ponekada kada se vratim u prošlost, kao što ste me sada vi vratili, pomislim kako sam još živa. Ali, život je neprestana pesma. Malo tužna malo vesela... I, hoću. Da pevam, dok moje srce plače. Jer, pesma je moj život", poručila je tada ona.
