Glumica, književnica i slikarka zadivljujućeg talenta, Eva Ras, koja je protekle jeseni proslavila pedeset godina rada, uprkos brojnim životnim tragedijama koje su je zadesile, uspela je da sačuva vedar duh. Nakon smrti svog supruga Radomira Stevića Rasa kada je imala svega četrdeset godina i preranog odlaska njene biološke ćerke Krune Ras, kao i dugogodišnje borbe s kancerom koji joj je konstatovan u predelu creva, ova umetnica je nesalomivo nastavila dalje. Uprkos činjenici da poslednje decenije života provodi sama i sa svim nedaćama se suočava bez podrške partnera, Eva nije želela da popusti i svoje srce preda misterioznom muškarcu koji već pola veka pokušava da je privoli na ljubav.
- Upoznali smo se preko njegove tri godine starije sestre koja je išla sa mnom u školu. Tokom letnjeg raspusta, pre pet decenija, posetila sam njihovu kuću u jednom selu pored Bezdana, u Baranji i videla dečkića od petnaest godina koji ničim nije zaintrigirao moju znatiželju. Međutim, on se zaljubio u mene i sada u ovim godinama mogu to da donekle da razumem. Među onim čipkastim korenjem u močvarama gde me je vozio u čamcu, verovatno sam mu izgledala kao san. Njegova familija ubrzo je shvatila da se on zatelebesao pa su me njegovi roditelji izbacili iz kuće kako bi on što lakše prežalio svoju prvu razočaravajuću simpatiju. Tada sam prekinula kontakt i s njegovom sestrom. Sećam se da me je iz porodične kuće biciklom odvezao do železničke stanice i tada mi je otkrio svoju fantaziju. Pošto sam znala da ću ubrzo da uđem u voz i nikada ga više neću videti, samo sam ga slušala bez reči. Međutim, on se nikada nije oporavio od te svoje bolesti koja traje do danas – priča Eva koja ni sada ne može do kraja da shvati opsesivnu ljubav stranca iz mladosti.
- Zbog te umišljene ljubavi, unesrećio je nebrojeno žena, a pošto danas ima šezdeset i sedam godina, ne pominjem njegovo ime da ga ne bih kompromitovala. Umislio je da sam njegova ogromna neostvarena želja koju mora da realizuje. U mladosti je otišao u Pariz, postao uspešan baletski igrač i otvorio sopstvenu igračku školu, ali mene se nikada nije okanuo. Za ovih pedeset godina, svaki put kada bi došao u Srbiju, raspitivao se za mene. Nekako je saznao da živim nedaleko od Kalenić pijace, pa je onda zaustavljao ljude na ulici i tražio me. Na kraju je došao i na moja vrata, ali pošto ih nikada ne otvaram ljudima koji mi se prethodno ne najave, počeo je da viče ispred njih i na kraju mi saopštio ko je. Pošto su mi komšije ranije rekle da me traži, rekla sam mu da se nosi. Ne mogu da ga razumem jer mu nikada nisam davala povoda za tu ljubav. Voleti nekoga ko vas ne voli ne može da bude normalno, a činjenica da se nije oženio nije moja krivica, jer nije jedini, a koliko je dece posejao i kakvo je zlo drugim ženama uradio zbog svoje patetične opsesije, ne mogu da znam – ističe umetnica koja nije mogla da veruje svojim očima kada se opsesivni udvarač pojavio na njenim vratima, svega mesec dana pošto joj je suprug preminuo.
- Kada je Ras umro, došao je i doneo mi ogroman buket cveća, a pošto sam bila van sebe, pustila sam ga da uđe u moju kuću. Iako sebe tada nisam doživljavala kao slobodnu ženu, on očigledno jeste i nadao se da će ostvariti svoje davnašnje želje. Čim sam se osvestila, to sam mu i rekla, a pošto nije hteo da razume, bila sam primorana da ga na najgrublji način odjebem. Stalno se pojavljuje kada sam u teškom stanju ili mi loše ide u životu... Nedavno je ponovo dolazio. Nije mi jasno kako ne shvata da takvih ljubavi nema, osim kada manijak uobrazi ljubav. Ne mogu da razumem zašto ta opsesija toliko traje kada među nama nikada ništa nije ni bilo, nijednom se nismo uhvatili za ruku ili poljubili... Ljubav postoji samo u njegovoj glavi - ističe Eva.
Moni Marković
