Manekenka se ne oseća dobro te je sa publikom podelila nemile događaje koji su je dotukli
Manekenka Sandra Obradović prošle subote optužila je nevenčanog partnera Vlaidimira Babića, s kojim ima sedmomesečnog sina za nasilje u porodici.
Ona je rekla da ju je pretukao i da je sa strašnim povredama završila u Urgentnom centru, dok je Vladimir to demantovao i rekao kako manekenka ima problem sa alkoholom.
Nakon toga je policija protiv nje podnela prekršajnu prijavu zbog narušavanja javnog reda i mira, budući da je podvrgnuta alko-testiranju i navodno joj je izmereno u krvi dva promila alkohola.
Sada se Sandra oglasila i obratila javnosti, do detalja opisujući šta se dešavalo između njih dvoje proteklih godinu dana. Uz to, dostavila je fotografije za koje tvrdi da su nastale tokom nasilja od strane partnera.
"Imam potrebu da sa svima vama podelim moju stranu priče. Moje ime je Sandra Obradović i u prvi plan bih istakla da je za mene u životu najbitnija uloga to što sam majka jednog predivnog anđela koji se zove Andrej i ima samo sedam meseci i nije pored mene dok vam sve ovo pišem. Osim što sam majka, smogla sam snage da priznam i da sam žrtva psihičkog i fizičkog nasilja već dve godine od strane oca svog deteta", počela je Sandra za Kurir i dodala:
"Nasilje nada mnom počelo je dok sam bila u drugom stanju, kada sam više puta završavala u bolnici Narodni front i moglo je da se desi da se prevremeno porodim. Moja trudnoća bila je rizična zbog udaraca koje sam dobijala skoro svakodnevno, kao i samog stresa, ali sam zbog straha o tome tada ćutala i kao jedini prioritet u tim momentima sam videla da rodim svoje dete živo i zdravo. Možda će neko reći da sam naivna, ali sam tada verovala da će se nakon porođaja neke stvari smiriti i promeniti, ali je postalo čak i gore, do granice nepodnošljivog. Dešavalo se da me udara i dok dete drzim u naručju", nastavila je manekenka.
"Otac mog deteta je nažalost vrlo moćan u ovom gradu, pa reči i pretnje koje mi je svakodnevno izgovarao nisu bile ni malo naivne i ulivale su mi ozbiljan strah. Osim što me je vređao, ponižavao, omalovažavao, govorio je da će mi oduzeti dete, da će me ubiti, da će potplatiti ceo grad i da ima veze i poznanstva u svim državnim ustanovama, kao i u medijima, rekao mi je da ima toliku moć da me predstavi najgorom osobom, majkom i da će me smestiti u ludnicu", kaže i nastavlja:
"I pored svega toga, skupila sam hrabrosti i snage i odlučila sam se da verujem u pravni sistem naše države, pa sam preduzela sledeće korake i pokušala da pronađem pravdu na tom putu. Prijavila sam ga... (17.11.2019., 24.2.2020., 2.4.2020., 11.5.2020... ) Dobio je mere zabrane prilaska prvo 48h, zatim 30 dana."
Nastavak na sledećoj strani!
"Drugog februara 2020. godine dogodilo se nasilje kada sam nakon vrlo čestih pretnji izbacivanja iz stana, napustila isti sa bebom tokom pandemije korone i preselila se na Novi Beograd. Moj sin i ja smo konačno živeli mirno i spokojno, dok se dotični "gospodin" posle 7 dana nije setio da ima dete, kada je počeo konstantno da me uznemirava, da mi piše, da me zove, a onda i da dolazi ispred zgrade u kojoj smo živeli dete i ja. Kao neko ko je dete razvedenih roditelja i pored svega što sam proživela i doživela od tog čoveka, nisam želela da mu uskratim pravo i mogućnost da viđa svoje dete i da bude prisutan u njegovom životu. I pre nego što sve rešimo sudskim putem bila sam fer, korektna i ispravna", kaže Sandra i otkriva svoju stranu priče šta se dogodilo prošle subote.
"Od nedelje pokušavam da dobijem odgovore na mnoga nejasna pitanja, nisam se oglašavala nigde jer bol koji trenutno osećam jer moje dete koje sam 9 meseci nosila ispod svog srca i od koga se nisam odvojila ni jedan jedini dan od njegovog rođenja, nije pored mene, je jači od bilo koje izjave za medije. Jedini odgovor do kojeg sam došla u čak dve socijalne službe je da niko nadležan nije doneo odluku da moje dete tog dana uzme on, niti je ikada kontaktirana socijalna služba u vezi sa mojim majčinstvom i mojim detetom", tvrdi Sandra i kaže da ništa ne zna o svom sinu.
"Od subote ne znam ništa o svom detetu, borim se kao lavica na sve načine da ga vratim sebi, ali sva vrata na koja zakucam zatvore se i pre nego što uđem na njih, jer je očigledno da njegove pretnje nisu bile prazne i uzaludne, i da ta njegova moć koju ima u ovom gradu zaista može da učini sve, pa i to da majka ne zna ništa o svom detetu. Ovim putem se obraćam čitavoj javnosti, naciji, svim ženama, majkama, državi, ljudima koji su zaduženi za borbu protiv nasilja nad ženama, socijalnoj službi, svim žrtvama nasilja, da pokušaju da me razumeju i da mi pomognu jer sam nemoćna, očajna, uplašena, a povrh svega slomljena jer moja beba nije pored mene!" završila je ona.
NE PROPUSTITE
