Legenda jugoslovenskog glumišta Velimir Bata Živojinović, neponovljivi Valter, napustio nas je pre tri godine, a njegova supruga Lula i dalje je neutešna zbog njegovog odlaska.
- O tome smo puno pričali do sada, to je opšte poznata stvar i tu se ništa nije promenilo. Najveća želja mu je bila da se svi opet zajedno okupimo, da može opet da zagrli svog sina Miljka. To se, nažalost, nije desilo i jedan pošten i častan čovek je otišao sa neizrečivim bolom. Nečija osveta pobedila je humanost, u ovom slučaju zlo je pobedilo dobro. Bata to nije zaslužio - kaže Lula i osvrće se na to po čemu će uvek pamtiti svog supruga:
- Optimizam, pozitivno razmišljanje, stalna vera u uspeh... Bata nikad nije priznavao poraz. Do kraja svog života ostao je veseo i ostavio nam je u sećanje samo lepe stvari. Uvek ćemo nositi njegovu nežnost i pažnju, a to nije malo.
Na pomenu, koji će biti održan sutra, na njihovu veliku žalost ponovo neće biti okupljena cela porodica.
- Miljko i dalje ne može da dođe u Srbiju iako su svi optuženi u njegovom slučaju oslobođeni. Samo on još uvek nije slobodan! Da li je to slučajnost? Od oslobađajuće presude je prošlo tačno godinu dana i sada je svima jasno da mu pojedinci ne dozvoljavaju da se nikada više ne vrati u svoju domovinu. Zato će i ovaj, treći po redu pomen, proći bez naše glave porodice, bez najstarijeg muškarca. Sa mnom će biti ćerka Jelena, unuci i nekoliko prijatelja, kao što je red - rekla nam je Lula.
Na kraju je Lula priznala da su i ona i cela porodica ponosni na to što su imali takvog čoveka pored sebe.
- Jelena se vratila pre četiri meseca i živi sa mnom u Beogradu. Godišnjica Batine smrti je za našu porodicu postao momenat kada se u našim srcima snažno zagrle tuga i ponos. To je neka čudna mešavina osećanja na koju se vremenom navikavamo. Tada se pred životom i sudbinom osećamo ponizni i skrušeni, ali i izuzetno ponosni što smo imali takvu ličnost u svojoj blizini, uz koju smo živeli i sazrevali. Imali smo neverovatnu sreću da je izabrao za svoj poziv jednu od najupečatljivijih umetnosti kroz koju skoro svakodnevno možemo da mu se vraćamo i evociramo uspomene. To je istovremeno velika čast ali i obaveza da se svi zajedno trudimo da budemo što bolji i dostojniji njegovog imena - zaključila je Lula.
NE PROPUSTITE
