Storiju o Karmen je književniku Prosperu Merimeu ispričao izvesni Don Hoze, jednog jutra pre nego što će biti pogubljen zbog ubistva svoje ljubljene ciganke. Da do ovog susreta nije došlo, svet bi bio uskraćen za jednu od najslavnijih francuskih opera svih vremena. U jednom pariskom literarnom časopisu je 1844. godine bila objavljena novela Prospera Merimea, koja je kasnije poslužila kao osnova libreta čuvenoj operi Žorža Bizea "Karmen".
Sva ta živa radnja na pozornici, u južnjačkom ambijentu Sevilje, u španskim planinama među odvažnim krijumčarima, pred cirkuskom arenom u kojoj slave junačkog toreadora Eskamilja, poslednjeg ljubavnika zavodljive Karmen, nije produkt samo pesničke fantazije, već je ispričana živo i ubedljivo prema istinitom događaju.
O nastanku libreta najslavnije francuske opere, koja je 1875. godine prvi put prikazana u Parizu, ali bez nekog naročitog uspeha kod publike, ostale su zabeležene sledeće činjenice.
Književnik Prosper Merime, putujući i proučavajući ljude i krajeve po Španiji, našao se jednog dana u Sevilji. Kako je drugog jutra morao da bude pogubljen jedan zločinac po imenu Don Hoze Lizaranbegoa, Merime ga poseti u tamnici i primi njegovu poslednju, veoma dramatičnu ispovest, koju je kasnije objavio u obliku novele, majstorski napisane i pune onih scenskih elemenata, koji su oduševili kompozitora Bizea i inspirisali ga da napiše svoje najčuvenije delo.
U zatvorskoj ćeliji, spremajući se da ostavi ovaj svet da bi ljudska pravda i zakon bili zadovoljeni, Don Hoze ispričao je pesniku Merimeu svoj život sledećim rečima:
Ja sam pravi Baskijac i sa pravom se nazivam 'Don', jer sam plemićkog porekla. Isprva sam bio određen da studiram teologiju, ali sam u svojoj mladalačkoj neobuzdanosti rađe pristao da budem primljen u jedan konjički puk i otpočnem bezbrižan život vojnika. Jednog dana bio sam određen za stražu pred kapijom tvornice cigara u Sevilji, gde je bilo zaposleno 400 žena, kad u tvornici postade metež i vika."
Ubistvo, upomoć!", začuh iz opšteg meteža i ja pohitah da vidim šta se desilo.
Na zemlji, sva u krvi ležala je jedna radnica i pokušavala da se pridigne, pokazujući rukomna drugu radnicu, govoreći:
Ova me ubila! Vešajte ovu životinju!"
Nastavak pročitajte na idućoj strani...
