Nakon što je pesnik preminuo, supruga mu je kraj groba posadila jelku. Iza svega se krio njihov neobičan, simpatičan i jedinstven novogodišnji ritual, koji su negovali svake godine.
U malom njihovom stanu bilo je mesta za sve. Nebo, vrbe, sunce. Sve to je postojalo u životu Vaska Pope i njegovim pesmama jer je očiju njenih bilo, zbog jednog pogleda – onog koji je pesnik pronašao u očima Jovanke Haše Singer.
Njihova priča započela je u Vršcu, gde je Popa završio osnovnu školu i gimnaziju, kroz slučajne susrete i tiha mimoilaženja.
Sve je počelo pogledima
– Pesnik Vasile Vasko Popa se sa svojom budućom suprugom Jovankom Hašom Singer, kažu, gotovo svakodnevno viđao u Vršcu. I kažu da su njih dvoje redovno prolazili jednom ulicom koja je nazvana po nemačkom pesniku Aleksandru Lenuaunu i kažu da su se susretali pogledima, znači, onako, u prolazu su se samo pogledavali – rekla je za RTS Sanja Đaković, autorka ture „Ljubavna šetnja Beogradom“.
Ti pogledi, kratki ali uporni, ubrzo su prerasli u bliskost.
– Haši se visoki, krakati, štrkljasti Vasko Popa dopadao, te je bila ne malo iznenađena kada joj je on, jednoga dana prišao i zamolio za dozvolu da može da je pozdravlja. Dozvolu je, naravno, dobio. Nakon toga počeli su da se viđaju, da razgovaraju i iz tih susreta u Lenuanovoj ulici i nastala ona čuvena pesma "Očiju tvojih da nije" – dodaje Đaković.
Očiju tvojih da nije
Očiju tvojih da nije
Ne bi bilo neba
U malom našem stanu.
Smeha tvoga da nema
Zidovi ne bi nikad
Iz očiju nestajali.
Slavuja tvojih da nije
Vrbe ne bi nikad
Nežno preko praga prešle.
Ruku tvojih da nije
Sunce ne bi nikad
U snu našem prenoćilo.
Vasko Popa
Sećanja na početke njihove ljubavi čuvala i sama Haša Popa. Ipak, detaljnije je opisivala jedan kasniji trenutak, kada je Vasko Popa došao u dom njenog oca, uglednog vršačkog advokata, da zatraži njenu ruku. Taj događaj nije prošao bez komentara ukućana.
NE PROPUSTITE
Haša je pričala kako je devojka koja je radila u njihovoj kući tada, onako, poprilično iznenađeno, rekla:
– Ju, ta neća valjda naša Hanzi da se uda za ovog šrajbera?! Od čega će oni da živu?
Harmoničan život Pope i Haše
Uprkos sumnjama, živeli su bez problema. Njihov zajednički život bio je ispunjen skladom. Haša Popa je studirala arhitekturu u Beogradu, diplomirala i kasnije radila kao profesorka na Arhitektonskom fakultetu.
Vremenom je sopstvenu profesionalnu karijeru stavila u drugi plan kako bi bila uz supruga, jednog od najznačajnijih srpskih pesnika. Njih dvoje nisu imali dece, ali su jedno drugom bili ceo svet – tiho, postojano i bez potrebe za spoljnim potvrdama.
Stanovali su u malom, jednosobnom društvenom stanu nedaleko od Tašmajdana, gde danas stoji spomen-ploča na kojoj piše "Vasko Popa, pesnik, u ovoj kući živeo je od 1951. do 1991. godine". Taj prostor, skroman po kvadraturi, pretvorili su u dom ispunjen toplinom i razumevanjem.
Smrt Vaska Pope
Njihova svakodnevica tekla je mirno sve do 1991. godine, kada je Vasko Popa zbog teške bolesti hospitalizovan. Haša je bila uz njega do poslednjeg trenutka, ne odvajajući se od bolničke sobe.
– Kažu da je, iscrpljena od višednevnog bdenja, Haša popila nekakve lekove za spavanje, lekovi su učinili svoje, ona je zaspala i probudila ju je užurbanost u toj bolničkoj sobi. Naime, medicinske sestre su se užurbale oko kreveta Vaska Pope, a sa druge strane pokušavale i da Hašu izvedu iz te prostorije. I kažu da Haša Popa nikada nije oprostila što nije prisustvovala poslednjim trenucima života svog supruga – navodi Sanja Đaković.
NE PROPUSTITE
Posle Vaskove smrti, Haša je nosila i jedan tihi strah: da zbog toga što nije bila zaslužni građanin, neće imati pravo da bude sahranjena pored njega. Ipak, njihovi ostaci su spojeni nakon njene smrti. U oktobru 2001. godine, njena urna položena je u grobnicu njenog supruga, uz koga je provela ceo život.
Novogodišnji običaj u domu Pope
Njihova ljubav imala je i male, neobične rituale, koje su negovali daleko od očiju javnosti.
– Kažu da je bračni par Popa imao jednu, pa da tako kažemo, neobičnu novogodišnju tradiciju. Svake Nove godine, Vasko je kupovao po jednu jelku, unosio u njihov stan, tačnije u spavaću sobu, i zanimljivo je da taj bor nikada nisu kitili, nego su ga samo ostavljali u prostoriji da, jednostavno, miriše i posle nekog vremena iznosili iz stana – priča za RTS autorka ture „Ljubavna šetnja Beogradom“.
Nekoliko godina nakon Vaskove smrti, Haša je zasadila istu takvu jelku kraj njegove grobnice. Drvo, simbol njihove tihe i postojane ljubavi, ubrzo je nestalo. Neko ga je ukrao. Ipak, taj čin nije mogao da izbriše ono što su ostavili jedno drugom.
U priči o Vasku i Haši Popi i dalje ima mesta za sunce, nebo i snove. Njihova ljubav ostala je zapisana ne samo u stihovima, već i u prostoru večnosti, kao dokaz da istinska, večna ljubav zaista postoji.
BONUS VIDEO
Najbolje etno selo jugoistočne Evrope - Babina reka
NE PROPUSTITE
