Story: Od neodlučnog studenta Baneta Bumbara, preko direktora društvenih firmi, snalažljivih mućkaroša i kontroverznih biznismena, do vlasnika gej kluba, a onda u Nori u JDP-u i ministra, uvek ste glumili nekog koga je svako mogao da prepozna u svojoj blizini ili u sebi samom, kako ste to postizali?
Story: Kao što je svojevremeno rekao legendarni Momo Kapor: Samo još lezbijka nikad nisam bio...
Story: Ipak, ne bi trebalo da vam je muzika toliko daleka, vaš otac, Žarko Cvejić, bio je operski pevač u Narodnom pozorištu.
Story: Sad vidite kako je bilo vašem ocu...
Story: Sastavni deo većine životnih priča jeste i teško odrastanje tokom kog se čovek bori za svoje mesto pod suncem, a kod vas je suprotno – već ste rođenjem dobili najbolje od života, pesmu i vino, jer pored oca operskog pevača, vaš deda po majci bio je čuveni vinar. Za šta ste vi, kao dete iz stabilne porodice, imali da se izborite?
Story: Kao učenik Pete beogradske gimnazije, našli ste se u društvu koje je, ispostavilo se kasnije, u velikoj meri odredilo vaš život – tu ste bili sa Srđanom Karanovićem i Goranom Markovićem – već tada ste počeli da glumite?
Story: Čest je slučaj da kad dete iz umetničke porodice pokaže iste takve afinitete, roditelji pokušaju da ga odvrate od toga i preusmere na neki sigurniji put, na studije prava ili ekonomije. Da li je kod vas bilo tako?
Story: Ali, tada su i umetnici bili nešto drugo; ispričali ste jednom kako ste se u očevoj garderobi sreli s najvećim svetskim zvezdama tog vremena, Vivijen Li i Lorensom Olivijeom.
Story: Pripadate generaciji koju je u pozorište doveo legendarni Bojan Stupica, zvali su vas Bojanove bebe, a tu su osim vas bili Svetlana Bojković, Josif Tatić, Đurđija Cvetić, Tanasije Uzunović, Slobodan Đurić, Mirjana Vukojčić, Milan Gutović i Ivan Bekjarev, kako je to tada izgledalo?
Story: Kao što vaši roditelji nisu preusmeravali vas, i vi ste ćerku i sina pustili da sami odlučuju o svom životu, jeste li zadovoljni njihovim izborima?
Story: Jeste dobili neka zaduženja kao deda?
Story: Imali ste i jedno prilično dugo odsustvo sa pozorišne scene dok ste bili upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta, kako ste to podneli?
Story: Kad se pogledaju vaša karijera, pa i privatni život, reklo bi se da ste prilično srećan čovek, pa opet, često u vašim rečima ima gorčine, zašto?
Story: Gluma, posebno kad neko radi toliko koliko vi, iziskuje celog čoveka, pa ljudi iz te branše najčešće dele život s nekim iz srodne profesije, ko takav život može da razume i izdrži. Kod vas je suprotno, vaša supruga Vesna je doktor nauka, profesor biohemije, kako se to desilo?
Story: I kako vaša supruga sve to podnosi?
Story: Ta vrsta disperzivnih interesovanja postoji i kod Baneta Bumbara iz serije Grlom u jagode, da li su je scenarista i reditelj prepisali iz vašeg života?
Story: A koliko je ta uloga obeležila vas?
Story: Stvarno, kako uspevate da se ne promenite? Isto lice, isti stas...
Razgovarao: Igor Karanov
