Odri Tatu : Volela bih da sam dosledna poput Koko Šanel

Neodoljiva glumica koja se proslavila ulogama u filmovima Čudesna sudbina Amelije Pulen i Da Vinčijev kod, Odri Tatu, govori kako je uspela da se uživi u lik slavne kreatorke Koko Šanel, na koje prepreke je nailazila i da li među njihovim slobodnim karakterima i neobuzdanom temperamnetu ima sličnosti
Story: Koja je bila vaša reakcija kada vam je rediteljka An Fonten predložila da igrate čuvenu gospođicu iz ulice Kambo?
- Godinama sam razmišljala o tome kakva je zapravo ličnost bila Koko Šanel. Ranije su mi već predlagali projekte koji su se bavili njenim karakterom, ali nisam htela da uradim biografsku priču, odnosno da učestvujem u nekakvoj vrsti sage koja ocrtava njen život od detinjstva do smrti. Zamislite, Šanel je živela 87 godina! Sigurno bi upali u nekakav kliše koji na neki način predstavlja njen put, tako da me to nije zanimalo. Potajno sam se nadala drugačijoj ponudi sa posebnim pogledom na njenu ličnost koja me zaista fascinira svojim modernizmom, duhom i time što je ženama dala jedno posebno mesto. Kada mi je Ana Fonten predstavila na koji način planira da tumači ovu temu, istog trenutka smo se usaglasile. Ona je, dok još uvek nije imala gotov scenario, bila odlučna u tome da se bavi jedino njenim godinama razvoja. Upravo je taj period u kome se Koko gradi, sazreva i kada se afirmiše, i meni delovao kao najzanimljivi period u njenom životu.
Story: Da li životni put te male sirotice koja postaje kraljica mode može da bude od  uzorne vrednosti?
- Prvobitni cilj ovog filma nije bio da prenesemo poruku. Radeći na ovom liku i upoznavajući se sa njim iz dana u dan, postajala sam svesnija raspona tj. širine njene ličnosti. Šanel može da bude uzor, simbol nade i uspeha – kako možemo krenuti ni od čega i postići uspeh, pogotovu u društvenom kontekstu tog vremena kada je činjenica da nemaš ništa predstavljala nešto mnogo gore nego u današnjim vremenima. Njena neverovatna popularnost početkom dvadesetog veka još je značajnija, pošto je Koko morala da se suoči sa konvencijama koje su bile veoma ograničavajuće za jednu ženu. Ovaj film opisuje sudbinu jedne žene i nije namenjen isključivo ljubiteljima visoke mode. Šanel je rođena sa pogledom na život i na ulogu žene koji je bio veoma napredan za to vreme. Jačina njenog karaktera, temperamenta, ponosa i inteligencije, omogućili su joj da sama stvori ono što je postigla. Veoma ispravna i dosledna, ta žena nikada nije pognula glavu. Ona se u potpunosti posvetila sopstvenom napretku i odbijala da svoje poreklo shvati kao neminovnost.
Story: Dosta je stvari izrečeno na račun Koko Šanel, iako je ona sama konstantno brisala tragove. Kako ste je vi zamišljali?
- Problem je taj što ne mogu tačno da je zamislim, jer je uvek izvrtala realnost. Da bih spremila ulogu, pročitala sam Pola Moranda, i zatim knjigu Nestalna od Edmonda Charla-Roux-a, Koletin portret i sve biografije koje je Šanel odobrio. Primetila sam da je brisala tragove, da je dosta toga zataškano, možda zbog toga što se stidela svog seoskog porekla. Sve u svemu, da bi se saznalo ko je i kakva je zaista bila Koko, mora se biti predusretljiv. Ne bih želela da uvredim nekoga, ali ja stvarno nisam ubeđena da su svi ti pogledi, analize i sve što je napisano o njoj zaista blizu prave istine. Na kraju, sve to što je napisano, kao i sve reportaže i snimci o njoj, vrlo me je zbunjivalo, te sam onda, gledajući fotografije, pustila mašti na volju.
Story: Film pokazuje vezu između Koko i dva muškarca koji su imali veliki uticaj na njenu sreću i godine napretka. U početku Balzan se poigrava sa njom, ponižava je i želi da napravi od nje svoju gejšu… 
- Da, ali ona je to lukavo preokrenula u svoju korist, nametnuvši se i ističući svoje vrednosti u tom površnom društvu bogatih koje je otkrivala. Inteligentno je podnosila sva poniženja, znajući da se neće završiti na tome, i da nikada neće pognuti glavu. Govorila je svojoj sestri: Jednoga dana će se tući da bi večerali za našim stolom. Uvek je bila na distanci u odnosu na to malo Balzanovo društvo i nije htela da bude deo nekakvog polusveta. Želela je da ima slobodu kakvu su samo muškarci imali u to vreme. Ubrzo je shvatila da nije zaljubljena u Balzana, i zatim se njihova veza pretvorila u prijateljstvo. Nazivala ga je svojim dobročiniteljem. Dobro je znala da ju je on posmatrao samo kao ekstravagantnu devojku koja ga zabavlja, ali je znala kako to da iskoristi. On joj je otvorio vrata, i upravo je zahvaljujući njemu otišla u Pariz. Za mladu devojku iz unutrašnjosti, uvek je bilo fascinantno otkriti Pariz i to je tako i danas. Sećam se prvog puta kada sam sama stigla u Pariz… Oh… Pariz, impresivan, lep, poput sna – to je mogućnost da postaneš neko!
Story: Koko se snažno zaljubljuje u Boja Kapela. Oni imaju sličnosti, oboje imaju zajedničku želju da napreduju u društvu, a najbitnije je to što on veruje u njen uspeh.
- Boj Kapel ima poverenje u nju, teši je i ohrabruje. On veruje u to da Koko u svom karakteru nosi budućnost i da slobodan duh koji je imala ta žena u sebi nosi modernost. Boj Kapel joj je ukazao na to da njena različitost nije hendikep, nego naprotiv, da će to biti njena snaga. Upravo će joj to promeniti sudbinu. Upravo je ta modernost ono što njih dvoje imaju zajedničko.
Story: Medutim, Koko se kloni emocija. Žena koja voli je sj**ana… Postaje samo nečija kučka, potčinjena… - govorila je.
Nije želela da zavisi od muškaraca. Gledala je svoju majku kako pati zato što je bila zaljubljena i zavisila od finansija svog supruga koji ju je stalno ostavljao. Mislim da je napravila dogovor sama sa sobom: Neću zavisiti ni od koga! Zanimljivo je da zamislimo šta bi bilo da ju je Boj Kapel zaprosio, da li bi njena sudbina bila drugačija. Ona ha je jako volela… Možda bi to bilo dovoljno za njenu sreću. Koko Šanel je zaista jedna kompleksna ličnost. Morand je jednom za nju rekao da za pratioca ima usamljenost. Ta bliskost sa samoćom bila je ključna u mom pristupu tumačenju ove uloge. U poslednjoj sekvenci – dok je Koko sama na stepeništu, njeni modeli defiluju pod gromkim aplauzom, a ona doživljava trijumf svoje slave – ta usamljenost je ipak duboko urezana u njeno lice.
Story: Vidimo kako se Koko Šanel vremenom i učenjem menja. Kako ste želeli da zabeležite tu evoluciju njenog lika?
- Posmatrajući njene slike, primetila sam gordost koja se ističe u njenom liku, način na koji se drži uspravno, kao da je vuče neki konac. Bilo je nemoguće prepoznati njene seoske korene u toj eleganciji, pojavi i hodu ili  gracioznim pokretima – kao na primer, načinu na koji drži cigaretu u ruci. Tom fizičkom transformacijom je dobila na autoritetu postajući sve sigurnija u sebe. Šanel je bila veoma pažljiva i krasio ju je jedan izrazito lucidan karakter, te je upravo zbog toga i doživela takvu sudbinu i bila toliko kreativna.
Story: Za sebe kažete da ste karakterna osoba, rekli ste: Ne plašim se da kažem šta mislim, i vrlo dobro znam šta ne želim. Možemo da primetimo zajedničke crte sa Koko Šanel koja je za sebe izjavila: Uvek govorim istinu, ili Dobro znam šta mi se gadi. Koje su još vaše sličnosti?
- Obe možda posedujemo taj lucidan pogled na svet koji nas okružuje, koji sa pažnjom posmatramo. Verujemo u svoj instinkt, sklonost da brzo protumačimo nečije osobine, psihologiju ličnosti i njegove namere. Smatram da je Koko bila osoba koju nije bilo lako impresionirati, lako je uočavala licemerstvo i površnost. Sličnost nam je, rekla bih, to što obe postupamo u skladu sa svojom ličnočću, uverenjima i prirodom. Nadam se da sam kao ona – ispravna i dosledna osoba koja ne prodaje svoju dušu.