Premda u poslednjih nekoliko godina beleži niz trijumfalnih filmskih i pozorišnih uloga, dramski umetnik Miloš Samolov (40) ističe kako ne voli lažne pohvale, a to što je veoma kritičan prema svom radu ne dozvoljava mu da se uljuljka na lovorikama postignutog uspeha. U neposrednom razgovoru za naš magazin opisuje zbog čega, proporcionalno simpatijama koje ima kod ljubitelja filmske umetnosti, nije prisutan u medijima, u koga ima poverenja i šta mu smeta u svakodnevici. Talentovani glumac otkriva i kako se snalazi kao tata, nakon što je njegova izabranica, rediteljka Maja Miloš (31), trećeg februara rodila dečaka kome su dali ime Vuk.
Story: Odajete utisak srdačnog i pristojnog čoveka. Da li se kao takvi osećate ugroženo u ovdašnjoj svakodnevici?
- Ne prija mi ovakva svakodnevica. Možda ponavljam reči mnogih drugih, ali čini mi se da je ovakvo otuđenje od ljudi, prirode i igre u njenom najizvornijem značenju, bukvalno uvod u globalnu propast. Imam privilegiju da se bavim poslom koji te stalno spušta na zemlju i u kom svaki put počinješ ispočetka. Tako sam suočen s tim da se preispitujem, a to nam danas svima fali.
Story: Kako izlazite na kraj s tim što biti popularan danas podrazumeva i deliti privatnost sa javnošću?
- Naravno da sam svestan da je svako ko se bavi javnim poslom podložan kritici i to je normalno. Ali, kopanje po nečijem prljavom vešu i zadiranje u najintimnije životne detalje ravno je, pa i gore, od fizičkog nasrtaja, a o pristojnosti da i ne govorim. Nikada mi neće biti jasno zašto ljude zanima šta je koja poznata ličnost jela, u kakvoj kadi se kupa i slično. Posebno je kod nas sav taj glamur besmislen i nepotreban jer faktički i ne postoji.
Story: Nedavno je objavljena vaša izjava u kojoj se hvalite da više niste neženja. Šta vas je u novom, porodičnom načinu života, najviše iznenadilo, obradovalo ili vam teško palo?
- Čovek je postao i opstaje zahvaljujući zajednici. Tako smatram da je svaki ulazak u nju najprirodniji događaj u životu. Kako god da se ona zove - bračna, vanbračna ili bilo kako drugačije. Bitno je da je nastala iz ljubavi, a u tome je, nadam se, poenta.
Story: Vaša lepša polovina takođe dolazi iz sveta filmske umetnosti. Je li vas sa rediteljkom Majom Miloš spojio film ili nešto drugo?
- Verujem da ste saglasni s tim da je to samo naša stvar.
Story: Postali ste i roditelj. Kako se snalazite kao tata i šta vam najviše pomaže u tome da vas ne savlada psihofizički umor koji je neminovan usled svakodnevnih obaveza?
- Roditeljstvu se učim. Eto to je sigurno moja najkompleksnija uloga do sada. Osećam se kao na prvoj čitajućoj probi, videćemo šta će biti.
Story: S koje adrese dolazi pohvala na vaš račun koja vas najviše ohrabri?
- Najviše cenim sud najužeg kruga prijatelja. U njihovo mišljenje imam poverenja i oni me ne lažu. Uostalom, bezrezervno poverenje i jeste nešto što vam određuje najbliže ljude. Ne volim lažne pohvale, a posebno kada ste i sami veoma kritični prema onom što radite.
Story: Zbog čega ste najčešće ljuti na sebe?
- Zbog svog karaktera koji je izgleda nepromenljiv.
Story: Glumite u novom filmu Srđana Dragojevića Atomski zdesna. Zbog čega ste rekli da toj ulozi?
- Iz više razloga. Prvo, dopao mi se scenario. Mislim da je to možda najzrelije napisana Srđanova drama, a dobar i inspirativan tekst je preduslov za kvalitetan film. Kao drugo, rad sa Dragojevićem je neverovatna avantura kakvoj se uvek radujem. Pored ovih ličnih razloga, tu je i onaj društveni, a to je važnost ovog filma u socijalnom smislu.
Story: Koje mesto u tom delu zauzima lik čiji karakter tumačite?
- U filmu tumačim lik Slobodana, profesora tehničkog iz Niša, koji sa svojom ženom stiže na neku vrstu besplatnog letovanja. E sad, šta mu se sve na ovom idealnom odmoru dogodi i do kojih promena i zaključaka on dolazi sticajem raznih okolnosti, bilo je ono najvažnije za igru i kreiranje tog lika.
Story: Šta ljubiteljima filma poručuje to ostvarenje?
- Atomski zdesna bavi se onim najosnovnijim pitanjem koje život postavlja: ima li još uvek ljudi u nama i šta je sve potrebno čoveku da se desi, pa da ponovo postane čovek u pravom smislu te reči.
Story: Koja je najveća zamka glumačkog poziva?
- To je samozadovoljenje i preterana uljuljkanost u tobože nazovi uspehu. Tada prestaje rad na sebi i napredovanje koje je ključno za svaku umetnost. Osećaj lagodnosti unazađuje. Još ako se popularnost shvati kao uspeh, e onda dolazimo do takozvane dijagnoze propasti.
Piše: Stefan Tošović
