icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

Boris Komnenić - Moj brak je slavno okončan

Podeli:

Glumac i voditelj kviza "Genijalci" Boris Komnenić otkriva zašto razvod smatra jednim od najlepših trenutaka i priznaje koliko je patio jer zbog rata nije mogao da bude uz ćerku Nike
foto: Luka Šarac
foto: Luka Šarac

Pedesetjednogodišnji Boris Komnenić odavno nema razloga da se brine za karijeru, budući da se nizom odlično odigranih filmskih, televizijskih i pozorišnih uloga uvrstio među naše glumačke velikane. Za razliku od mnogih svojih kolega, Komnenić otvoreno priznaje da nekoliko rola koje je prihvatio praveći kompromis sa komercijalom sebi nikada neće oprostiti. Slavni umetnik, odskoro voditelj kviza Genijalci koji se emituje na TV Avala, najviše prijatelja ima iz sveta glume, čime pobija tvrdnje pojedinaca da je njegova profesija zatrovana sujetom. Iza sebe ima neuspešan brak sa nekadašnjom izabranicom Rene, koji se, kako kaže, završio veoma uspešnim razvodom. Ipak, najlepši plod njihovog zajedništva jeste ćerka Nike koja mu je podarila unuku Luciju, s kojom pokušava da nadoknadi sve ono što je sa naslednicom propustio zbog ratnog vihora koji ih je razdvajao dugih pet godina.

Story: Od brojnih uloga koje ste odigrali, koja vam je bila najteža?

- Bilo je dosta teških, ali upravo sam takve najviše voleo i radio ih sa zadovoljstvom. Uloga koju trenutno igram u Figarovoj ženidbi nije laka, ali jedna mi je od dražih. Najteže su mi padale one koje sam mrzeo i radio ih iz kompromisa: nekad zbog novca, a ponekad zbog drugarstva. To sebi nikada nisam oprostio.

Story: Na koji način se motivišete kada stvari ne idu onako kako ste planirali?

- Pokušavam da pobedim samog sebe. Obično je najteži prvi dan snimanja, ako se on odradi kako treba, sve ide glatko. Čak i kada mi se nešto ne dopada, kažem sebi: E, sada idem do kraja, pa kuda god me to odvelo.

Story: U Filmu o Milošu Brankoviću igrali ste homoseksualca. Kako ste se osećali zbog toga?

- Izuzetno volim taj film, ulogu, scenario i ekipu. Za tu rolu pozvao me je Petar Božović i rekao mi da prihvatim poziv, ali je insistirao da, baš zbog te scene, prvo pročitam tekst. Ipak, nisam ga poslušao i prihvatio sam ulogu naslepo. Mihajla Lađevca, s kojim sam snimao, preporučio sam upravo ja, jer on u sebi ima tu vrstu blesavosti koja mi je pomogla da odigram tako nešto, a i odličan mi je prijatelj. Bez ikakvog straha ušao sam u tu scenu, veoma lako i brzo smo je snimili.Homoseksualizam  je individualna stvar i kao što nemam stav o švedskim veličanstvima, prosto nemam ni o ovome. Ne mogu da razumem ljude koji se bave ekstremnim sportovima, ali to je njihova stvar, pa ako hoće da lome vratove nek’ izvole.

Story: Da li ste skloni nekom poroku?

- Naravno, alkoholu periodično i cigaretama kampanjski.

Story: Navedite vaše najveće vrline i mane?

- Moja vrlina je što se uvek trudim da sebi postavim pitanje zašto, jer to smatram vrstom zrelosti koju bi u ovim godinama trebalo da imam. Najveća mana mi je nezrelost.

Story: Pošto ste jedan od najzaposlenijih glumaca, koliko imate vremena za privatni život?

- Često kući dolazim da prespavam, a neretko se dešava da idem sa snimanja na snimanje i tako spojim po nekoliko dana. Pre dve godine imao sam istovremeno osam ugovora, ali sve je moguće ako se čovek dobro organizuje. Kada sam slobodan, pokušavam da čitam, gledam filmove, fudbal...

Story: Da li je posao razlog zbog kojeg se vaš brak raspao?

- Ne, moj brak se slavno završio, pošto se razvod pokazao kao odlično rešenje. Bio je to jedan od najlepših trenutaka u našem zajedničkom životu, nikada se nismo bolje družili nego tog dana kada smo se rastali. Otišli smo zajedno na ručak, divno pričali i božanstveno se proveli, a tako smo i nastavili. I posao je bio jedan od faktora za razvod, ali nije bio presudan. Rene i ja se nismo dovoljno poznavali pre venčanja, onda smo počeli da se upoznajemo i nije nam se svidelo ono što smo spoznali.

Story: Iz tog braka imate ćerku Nike. Kojim ste je vrednostima učili?

- Nisam stigao da je učim, jer je tokom ratnog vihora živela sa majkom u Hrvatskoj. Nismo se videli od izbijanja rata, jer iz nepoznatih razloga nikako nisam uspevao da dobijem vizu kako bih otišao da ih posetim. Od kada su vize ukinute, redovno se viđamo, ali sada je ona zrela i formirana osoba, majka moje unuke Lucije. Nike sada utiče na mene, pokušava da me vaspitava i učini zrelijim i boljim.

Story: Koliko vam je bilo teško tokom te razdvojenosti?

- Ne umem ni da objasnim koliko mi je bilo teško. Radili su neki kanali, ni sam ne znam kako sam uspevao da ih ostvarim, a oni su mi samo obezbeđivali informacije da su njih dve dobro. Najgora je bila ta neizvesnost i naše međusobno nepoznavanje. Bile su to ćerkine najosetljivije godine u kojima nisam učestvovao i taj period je praktično zauvek izgubljen. Pokušavam da to ne ponovim s unukom i nadam se da ću u tome uspeti.

Story: Kako je izgledao vaš prvi susret nakon pet godina?

- Bio je to kao susret dvoje ljudi koji su veoma bliski, a ne znaju se. Sreli smo se u Ljubljani, jer tada još nisam mogao da dođem u Hrvatsku. Neprijatnost je veoma brzo razbijena, jer krv nije voda, a divni odnosi na sreću traju do danas.

Story: Možete li u zrelijim godinama bolje da procenite ko je vaša idealna polovina?

- Ne znam, nemam takvo iskustvo. Neke stvari se nikada ne menjaju, a upravo je to jedna od njih. Čovek nikada nije emotivno zreo da bi mogao to pouzdano da kaže. Mnogi su mislili da znaju sve, pa ih je onda nešto lupilo u glavu i pokazalo im da ne znaju ništa. Uvek mi je na pameti primer Laze Kostića koji se u pedeset i prvoj godini zaljubio u tinejdžerku. Nema tih godina kada je čovek dovoljno star i dovoljno mlad da ne bi napravio grešku.

Story: Da li ste vi trenutno emotivno ispunjeni?

- Neću vam odgovoriti jer ne smem.

Inicijalizacija u toku...