Decenijsko prijateljstvo između glumca Ivana Bosiljčića i njegove koleginice Ivane Knežević dobilo je sasvim novu dimenziju otkako su oboje, kada je reč o emotivnim statusima, postali slobodni. Ivan je pre nešto više od godinu dana okončao romansu sa pevačicom Jelenom Tomašević, dok je Ivana pre nekoliko meseci stavila tačku na ljubav s kantautorom Markom Konom. Rasterećeni svih emotivnih stega, Ivana i Ivan počeli su rad na novom pozorišnom komadu Glorija, u kom igraju glavne role, a koji je u režiji Ive Milošević premijerno izveden 25. jula u Budvi, na festivalu Grad teatar. Melodrama o zabranjenoj ljubavi između fratra i časne sestre u kojoj Ivanina junakinja od artistkinje postaje monahinja, a potom izvršava samoubistvo, beogradsku premijeru imaće 2. oktobra u Pozorištu na Terazijama, a do tada njih dvoje će se nakratko i zajedno odmarati na Adi Bojani. U intervjuu za Story, ovaj glumački i prijateljski par ne isključuje mogućnost da im se dogodi ljubavna veza, budući da Ivana posle Kona još čeka pravu romansu. Ni Ivan se nije pomirio s bivšom devojkom Jelenom Tomašević, na čijem se nedavnom koncertu u Pozorištu na Terazijama slučajno zadesio dok je uvodio goste iz Hrvatske na balkon. Bosiljčić otkriva da trenutno ne postoje dva ženska oka unutar zidova njegovog stana, ali ne bi se ni opirao novoj ljubavi kakvu želi i Kneževićeva.
Story: Dok se većina vaših kolega odmara, vi radite i u vrelim letnjim danima. Da li vam je naporno?
Ivana: Nije lako raditi van sezone, ali pošto igramo u odličnom komadu, to nam daje energiju i polet da istrajemo u teškim vremenskim uslovima. Radovali smo se izvođenju predstave na Grad teatru u Budvi, na koji ja ranije nisam odlazila, dok Boske ima divno iskustvo s ove kulturne smotre. Ipak, najviše volim da igram u svojoj kući, Pozorištu na Terazijama, tako da jedva čekam drugi oktobar i beogradsku premijeru Glorije. Pre toga, tačnije odmah po završetku obaveza u Budvi, odlazim na Adu Bojanu sa drugaricom Vesnom Paštrović da uživamo. Nudista sam već godinama i tamo se osećam slobodno i smireno. Sigurno će mi se barem na dan, dva pridružiti i Ivan koji voli da pušta zmajeve, pa će imati prilike da vidi kako to izgleda na Adi Bojani.
Ivan: Nakon toga, letovaću u Hrvatskoj i posetiću rodbinu u Istri. Krajem avgusta i početkom septembra očekuju me neka nova snimanja i opet je reč o lepim ljubavnim pričama.
Story: Smeše li vam se i neke lepe ženske oči u četiri zida ili vam je srce slobodno?
Ivan: U četiri zida se ne smeše, ali nadam se da će ih uskoro biti. Kada je reč o emotivnoj slobodi, ne znam šta ona tačno danas znači. Za mene ona podrazumeva da sam, pre svega, miran sa sobom i pred sobom. Uvek sam govorio da je i brak sloboda, ali ne mogu to pouzdano da tvrdim jer ga nisam iskusio.
Story: Hoćete li se u skorije vreme ostvariti i na tom polju, s obzirom na to da već više od godinu dana solirate?
Ivan: Ništa ne forsiram, ali ničemu se i ne opirem. Trudim se da mi život bude normalan i da težim takvim stvarima, a brak je nešto uobičajeno što mi sledi i desiće se kad za to dođe vreme.
Story: Šta mislite o upoznavanju preko facebooka? Imate li profil na toj društvenoj mreži?
Ivan: Čujem da mnogi moji prijatelji sa mnom komuniciraju na taj način, ali ja nemam profil. Nisam imao većih problema zbog toga, ali poručujem svima onima koje to zanima da nijedan od postojećih profila na toj društvenoj mreži nije moj i nemam iskustvo komuniciranja na taj način.
Story: Želite li da postanete otac?
Ivan: To je jedna od najnormalnijih stvari kojoj svi težimo.
Story: Možete li sve to da zamislite sa Ivanom Knežević?
Ivan: Da, kroz kumstva i krštavanja dece. (Smeh)
Ivana: ...Ili prepiranje u vezi s tim ko će čiju decu da čuva. To ćemo se već lako dogovoriti kada za to dođe vreme.
Story: Nakon raskida, u kakvim ste odnosima ostali sa Markom Konom?
Ivana: U odličnim. I dalje se viđamo i družimo. Marko i ja smo sedam godina bili zajedno, sada više nismo, ali uspeli smo da ostanemo prijatelji. Nema tu ničeg neobičnog. Bila je to normalna veza kao i svaka druga, više je nema i u mom životu ima prostora za pravu ljubav koju čekam.
Story: Razmišljate li o udaji i majčinstvu?
Ivana: Nadam se tim životnim ulogama i sve ide ka tome da ću ih jednog dana ostvariti, ali preduslov je prava ljubav.
Story: Ivana, kada privatno imate problem, povlačite li radikalne poteze kao što to čini vaša junakinja Glorija koja ide od artistkinje preko monaštva do samoubistva?
Ivana: Glorija završava tragično, ali poruka ovog komada jeste da u ljubav treba verovati do kraja, a i ja verujem jedino u ljubav. Prijatelji su tu da mi daju prave savete, a osim Bosketa družim se i sa Ivanom Zakićem, Vesnom Paštrović, Jelenom Stojanović, Minom Lazarević...
Story: Verujete u muško – ženska prijateljstva?
Ivana: Da, Bosiljčić i ja se družimo deset godina, zar to nije dokaz?
Story: Postoji li mogućnost da to prijateljstvo preraste u ljubavnu vezu?
Ivan: Sve je moguće. Pravo prijateljstvo, istinska ljubav i iskrenost prevazilaze polnost, nacionalnost i sve verske razlike.
Ivana: Mi već imamo ljubavnu vezu, ali ne onakvu kakvu vi zamišljate. Volimo se kao prijatelji. (Smeh)
Story: Koketira li to vaše prijateljsko ponašanje s pravom ljubavnom vezom?
Ivan: Koketiranje je isto što i manipulacija, a ona uvek traje kratko. Naš odnos postoji deset godina i u njemu je sve čisto. Mislim da samo u periodu nezrelosti prijateljske veze prerastaju u ljubavne, ali stvarno se u životu nikad ne zna. Ipak, mislim da zrele osobe znaju zašto su s nekim ljudima ljubavnici, s drugima prijateljima, a s trećima poslovni saradnici.
Ivana: A mi smo, hvala bogu, zreli ljudi.
Story: Jeste li više poslovni saradnici ili ljubavnici?
Ivan: Ivana je već rekla da smo pre svega prijatelji, ali svoj privatni odnos ostavljamo van teatra. Nas dvoje smo uz to i dobar glumački par. Ivana mi je savetodavac i saradnik čak i kada ne igra sa mnom, ali mislim da smo savršeni partneri na sceni.
Story: Znači li to da biste oboje bili spremni da profesionalno kažete reditelju kako jedno od vas dvoje nije pravi izbor za neku predstavu?
Ivan: Naravno! Žao mi je što se ranije nismo spojili na sceni i nadam se da ćemo ubuduće češće igrati zajedno.
Ivana: Ali, nas dvoje nismo pogrešna već prava podela. (Smeh)
Story: Poveravate li se jedno drugom?
Ivan: Da. Imamo uzak krug prijatelja među kojima su Mina Lazarević, Ivan Zekić, Vesna Paštrović i među nama nema tajni. Nemamo ni nekih velikih životnih problema, ali grupa uvek lakše rešava teške situacije od pojedinca, tako da je naš odnos objektivno dobar, kako Ivanin i moj, tako i unutar naše grupe.
Ivana: Radimo na iskrenosti i dubini našeg odnosa i trudimo se da ga održavamo pa takvo stanje nije isključivo odraz srećnih okolnosti. Ali, nije to slučaj samo u krugu meni bliskih glumaca. Družim se sa Slobodom Mićalović pa primećujem i njen odnos sa kumom Zoranom Bećić, isto je i s odnosom Vojina Ćetkovića i Nataše Ninković, Nele Mihajlović...
Story: U novoj predstavi ponovo ste akter priče o zabranjenoj ljubavi. Zbog čega vas prate takve uloge?
Ivan: Pitam se da li bi polako trebalo da počnem s odbijanjem takvih uloga kako ne bih potpuno upao u ljubavni fah. Starije kolege mi, međutim, govore da bi mlad glumac trebalo da izigra ovakve role jer nam one samo u mladosti pristaju. To me baš smirilo.
Story: Koliko vam je teško da se ne ponavljate u ljubavnim rolama?
Ivan: To mi je najslađe od svega jer se ljubavne scene mogu igrati na bezbroj načina. Reč je o finesama, a u Gloriji je tema zabranjena ljubav u manastiru. U predstavi Maratonci trče počasni krug, igrao sam Mirka Topalovića koji je potpuno drugačijeg karaktera u odnosu na sve ostale likove koje sam tumačio. To mi je bilo zanimljivo i izazovno, ali ne i teško, jer sam imao dijapazon novih sredstava koje sam mogao da pokažem na sceni. Moram da pazim da se ne ponovim, a takve nijanse u ulogama mene kao glumca drže u tenziji i kondiciji.
Story: Koje vas osobine Ivaninog lika u predstavi okreću na put duhovnosti?
Ivan: Njene duhovne vrline. Ona je najuzornija kaluđerica, odnosno časna sestra iz koje izbijaju vrline. Njena unutrašnja lepota predstavlja ono u šta se moj lik Don Jere zaljubljuje, ali pošto je razapet između crkve i prave ljubavi koja se u njemu rađa, on se najednom nalazi na velikoj raskrsnici i tu nastaje haos. Upravo zbog toga on je toliko posvećen crkvi i svojim zadacima pa nema dovoljno očiju da vidi svu lepotu te žene koja je veća od svakog kanona i podređenosti starijima, nadređenima ili nekom zadatku.
Story: Veliki ste vernik. Koliko to može da doprinese ulozi u kojoj tumačite lik fratra?
Ivan: Moje privatno poimanje nema veze s predstavom, mada su mi se možda poklopila neka mišljenja o tome šta se krije iza mantije i crkvenog čina. U stvari, ponovo se ispostavilo tačnim to da su ljudi iz kruga monaštva i crkve i dalje ljudi. U trendu je da se kaže kako sveštenici zarađuju novac u službi, a zaboravljamo da su i oni od krvi i mesa. Poruka je kako bi trebalo da praštamo, ne samo okorelim zločincima, već na ovako sitnim primerima i u svakodnevnim odnosima. Ova predstava me je naučila da nikoga ne treba osuđivati jer nikada ne znaš kakva muka nekoga tera na određenu vrstu ponašanja. Jedna rečenica Bilija Flina iz komada Čikago, rasvetljava misteriju ovog i svih drugih komada, ujedno i čitavog života, a ona glasi: Sve je ovo cirkus, ovaj svet je šou-biznis.
Story: Smatrate li da monaški život pruža najviši stepen duhovnog mira?
Ivan: Ne mora to da bude samo život u mantiji. Znam mnoge koji žive vrlo uzorno u savremenom svetu i to me raduje jer dokazuje da je mir samo i isključivo u nama, a ne u nekoj osamljenoj šumskoj brvnari. Svuda je isto ako čovek nema mira u sebi.
Story: Koliko vaš lik ima svetovnih iskušenja u predstavi?
Ivan: Glavno iskušenje jeste to što on laže sebe, a to je ujedno i moje privatno saznanje. Ukoliko nisi u ravnoteži sa samim sobom, ne možeš je naći ni kroz život, posao niti bilo koji projekat. Don Jere je želeo da napravi lažno čudo ne bi li propovedao i tako postao pravi kaluđer. Ali, što si dalji od sebe, haos u tebi je sve veći.
Story: Na koji način Don Jere u predstavi iskorišćava Magdaleninu stidljivost?
Ivan: Ta njena osobina savršeno mu odgovara za ispunjavanje zadatka. Ova priča govori o tome koliko su i ljudi koji se ceo svoj život posvetili Bogu, pre svega ljudi i s kakvim se izazovima svoga tela suočavaju. Velika je dilema Don Jera kada nailazi na osobu u kojoj vidi mnogo veći izazov od telesnog. Čim je u njegov život ušla sestra Magdalena, desila mu se ljubav, a on je nije shvatio kao prosvećenje, već kao iskušenje. U početku, moj lik se sam bori s tim u svojoj keliji, a potom tu ljubav manifestuje agresijom, lažima i svaljivanjem krivice na nju.
Story: Ivana, vi na kraju predstave izvršavate samoubistvo. Da li je to po vašem mišljenju veći stepen tragedije od same činjenice da je ljubav između vas i Don Jera tragična?
Ivana: Nesrećna i nezadovoljna svojim životom i razapeta s jedne strane između cirkusa koji joj je bio sve u životu i bega u novi manastirski život, Glorija postaje izmanipulisana od ambicioznog oca, kao i čoveka koga voli. Zbog toga i odlazi u smrt koja je mešavina namernog izvršavanja samoubistva i nesrećnog slučaja kojem se jednostavno prepušta jer više nema snage da se bori za ono u šta je verovala.
Story: Da li je uloga zahtevna?
Ivana: Imala sam dve glavne uloge, u Kabareu i Čikagu, ali ova je na neki način posebna. Tekst je dramski, a i uloga je takva i njome ću uspeti da se pokažem u potpuno novom svetlu.
Story: Kako ste reagovali kada vam je saopšteno da će vam partner u predstavi biti Ivan Bosiljčić?
Ivana: Radovala sam se jer smo i privatno veoma bliski. Zajedno smo došli u pozorište i odrastali, ali od 2002. godine ni u jednom komadu nismo bili tako direktni partneri. Igrali smo zajedno u Briljantinu pre devet godina, kao i komadu Kiss Me Kate godinu dana kasnije, ali od tada smo se samo susretali u predstavama i nismo bili upućeni jedno na drugo. Tu priliku dugo smo čekali i sada zajedno uživamo, radujemo se i odlično sarađujemo.
Story: Da li je Ivana promenila vrtoglava popularnost koja mu se dogodila posle uloge u Ranjenom orlu?
Ivana: Kada je reč o njegovim karakternim osobinama i stavovima, isti je kao i pre deset godina, samo je u međuvremenu dodatno porastao, sazreo i sada je pravi muškarac. Ivan je mlađi od mene pet godina, ali ta razlika se među nama ne oseća.
Ivan: Svim srcem želim i Ivani da sarađuje sa Zdravkom Šotrom, a moguće je da će se to uskoro i desiti. Postoji mogućnost i da se nastavi Sva ta ravnica, što bih takođe voleo jer je reč o još jednoj uspešnoj saradnji.
Story: Tom saradnjom joj zapravo preporučujete i suze koje zbog vas prolivaju sve vaše partnerke u serijama?
Ivana: Dosta mi je ovih suza u Gloriji.
Ivan: Srećom, tih suza kod Ivane privatno nema puno, one se dešavaju samo na sceni i pred kamerama.
Nikola Rumenić
