Bet se u srednjoj školi isticala oholim držanjem i samosvešću. Bila je prava koketa, očarala je mnoge, među ostalima – Džordža Danhama, čiji je otac bio direktor firme ‘Standard Steel Motor Car’ iz Bostona.
"Bila jedna od najvećih holivudskih zvezda, a uz to je pamtim kao odlučnu i snažnu osobu. Niko joj nikad nije mogao ništa nametnuti. Bila je sjajna glumica, ali i velika buntovnica", rekla je Lorin Bekol za svoju legendarnu koleginicu Bet Dejvis.
I zaista, Dejvisova je tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka vodila rat protiv svemoćnog holivudskog sistema u kojem su šefovi filmskih studija bili bogovi, a glumci samo dobro plaćeni najamni radnici. Mnogi drugi glumci koji bi se pobunili protiv sistema, brzo bi se našli na ulici, ali Bet je bila previše popularna da bi se studiji odrekli njenih usluga.
Od 1931, kad je debitovala pred kamerama, snimila je stotinak filmova, jedanaest puta bila je nominovana za Oskara, a dvaput ga je i dobila: za ‘Opasnu’, 1936. i ‘Džezabel’ tri godine kasnije. Među njenim najpoznatijim filmovima su i ‘Ljudski okovi’, ‘Mračna pobeda’, ‘Pismo’, ‘Male lisice’, ‘Sve o Evi’ i ‘Šta se dogodilo s Bejbi Džejn?’ Iako je od njene smrti prošlo tri decenije, Bet Dejvis je i danas jedna od najcenjenijih glumica američkog filma. Proslavila se ulogama energičnih, ambicioznih, bezosećajnih i pakosnih žena, koje su joj, očigledno, odgovarale, jer je i ona bila prgava, svadljiva i beskompromisna osoba.
Rut Elizabet, buduća Bet Dejvis, prva je kćerka Ruti Fejvor i Harloua Morela Dejvisa, mladića iz imućne porodice i studenta prava na Harvardu. Rođena je 5. aprila 1908. u gradiću Louvelu, u Masačusetsu, a dve godine kasnije dobila je sestru Barbaru Herijet Dejvis, koju su roditelji zvali Bobi.
Otac se posle diplome zaposlio u bostonskoj firmi ‘United Shoe Machinery Corporation’ i sve je više boravio u kancelariji, posvećujući porodici malo vremena. Istovremeno je majka Ruti, koja je pre udaje imala glumačke ambicije, počela da se bavi fotografijom, tražeći u njoj smisao života. S druge strane, Rut Elizabet je odmalena pokazivala neukrotivu volju i činila sve da uvek bude u centru pažnje pa je već u osnovnoj školi važila za agresivno i svojeglavo dete.
Bobi je duševno obolela sa sedam godina, pa ju je majka 1917. ispisala iz škole. U to vreme Ruti je doživela još jedan udarac: suprug ju je napustio zbog druge žene, medicinske sestre Mini Stjuart, kojom se ubrzo oženio u Bostonu. Ruti se s kćerkama preselila u Njujork, gde je završila školu fotografije i zaposlila se kao retušer, a kod kuće je svu pažnju posvećivala starijoj kćerki, sasvim zapostavljajući Bobi.
Bet se u srednjoj školi isticala oholim držanjem i samosvešću. Bila je prava koketa, očarala je mnoge, među ostalima – Džordža Danhama, čiji je otac bio direktor firme ‘Standard Steel Motor Car’ iz Bostona. Bet je bila oduševljena što joj piše ljubavna pisma i pati zbog nje, ali to je nije sprečavalo da pažnju poklanja i drugim momcima iz škole. Sa sedamnaest godina upisala je balet kod slavnee Marte Grejem, u Peterborgu pored Njujorka, a u školi je glumila u đačkim predstavama. Neko vreme je koketirala s novim momkom, Harmonom Oskarom Nelsonom, ali je prekinula s njim kad je maturirala.
Posle mature želela je da se školuje za glumicu, ali se otac tome usprotivio i odbio da joj daje novac. Smatrao je, naime, da treba što pre da nađe dobrog momka i da se uda. O njoj, kao ni o drugoj kćerki iz braka s Ruti, nimalo nije brinuo, što je pokazao i u testamentu: sve je ostavio drugoj supruzi. Ali, zato je Ruti odlučila da pomogne kćerki da uspe u glumačkoj karijeri.
Od tog nauma nije mogao da ih odvrati ni Frensis Luis Fric Hol, student sa Jejla, s kojim se Bet verila – ali je veridbu raskinula u jesen 1927. Tad je već dobila stipendiju za školu dramske umetnosti ‘John Murray Anderson-Robert Milton’. Početkom 1928. ponuđena joj je i prva uloga, u predstavi ‘The Earth Between’, u pozorištu ‘Provincetown’ u Grinič Vilidžu. Međutim, premijera se stalno odlagala, pa je Bet prešla u teatar ‘Temple’, u obližnjem Ročesteru, koje je vodio budući slavni holivudski reditelj Džordž Kjukor. Ali, uskoro je dobila otkaz jer je odbila udvaranje Kjukorovog poslovnog partnera. Ubrzo posle toga ponovno se verila, ovog puta s mladim biznismenom Čarlsom H. Enslijem.
Karijera joj je uvek bila na prvom mestu
Ali, ni ta joj veza nije bila suđena. Za razliku od većine prethodnih, ovu nije sama prekinula, već je Ensli ostavio nju, videvši da joj je karijera važnija od svega.
Posle uspelih nastupa u predstavama ‘Divlja patka’ i ‘Razbijene činije’, Bet su pozvali u Holivud. Zapazio je producent Samjuel Goldvin i predložio joj da dođe na audiciju za film ‘Raffles’. Ulogu nije dobila, ali je to nije obeshrabrilo: odlučila je da pričeka svoju drugu priliku u Holivudu. A kod kuće, situacija je bila sve teža: Bobino stanje se pogoršalo, a majka jednostavno nije mogla da plaća lečenje i finansijski potpomaže drugu kćerku.
Bet se tad prijavila na audiciju za film ‘Podeljena kuća’ u režiji Vilijama Vajlera. Pretpostavila je da će lakše dobiti ulogu ako istakne sve svoje ženske atribute pa se pažljivo doterala i našminkala, a bujne grudi otkrila dubokim dekolteom. Međutim, postigla je suprotno. Vajler je samo pogledao prokomentarisavši nešto o devojkama koje pokazuju grudi kako bi dobile ulogu. Tek u jesen 1931. ukazala joj se prava prilika – uloga u filmu ‘Čovek koji je igrao boga’ studija ‘Warner Brothers’.
Zanemarivši poniženje koje je doživela na audiciji kod Vajlera, za svoju prvu holivudsku zabavu, na dočeku Nove 1932, Bet je odlučila da bude glamurozna i izazovna pa je odabrala haljinu u kojoj će tako i da izgleda.
Stajling joj je bio pun pogodak – izazvala je utisak kakav je i želela, ali s tim ipak nije znala da se nosi. U jednom trenutku prišao joj je glumac Daglas Ferbanks Junior, suprug Džoan Kraford, zgrabio je za grudi i rekao: ‘Nisu loše.’ Užasnuta, Bet je smesta pozvala majku da dođe po nju. Njena očekivanja da će se dobro zabaviti, pala su u vodu.
Nastavak na sledećoj strani!
