Bila je poznata po svom nasilničkom ponašanju, izazvanom alkoholom, pa je tako ozledila konobara, policajca, udarala ih nogama i cipelama.
Tada 22-godišnja Franses Farmer je odlučila da se 1935. godine iz Sijetla preseli u Njujork. Nadala se da će tamo pokrenuti svoju karijeru u pozorištu, ali umesto toga potpisala je sedmogodišnji ugovor s Paramount Pictures. Od 1936. do 1958. godine pojavila se u 15 filmova u kojima je glumila uz zvezde poput Binga Crosbija i Kerija Granta.
Franses Farmer je želela da je kao glumicu shvate ozbiljno, a u Njujorku je privukla pažnju Kliforda Odetsa koji joj je ponudio ulogu u svojoj drami Golden Boy. Kritičari su njeu glumu nahvalili i ona je nastavila da radi u pozorištu. Nekoliko meseci godišnje provodila je u Los Anđelesu i glumila u filmovima.
Njen život se 1942. godine počeo raspadati. Te godine razvela se od supruga, a nakon što je odbila da glumi u Take A Letter, Darling, Paramount je suspendovao njen ugovor. 19. oktobra je uhapšena zbog vožnje u pijanom stanju. Kaznili su ju sa 500 dolara i zabranili joj alkohol. 6. januara 1943. godine izdat je nalog za njeno hapšenje jer još do tada nije platila kaznu. Policija je pronašla 14. januara u hotelu, pijanu i golu na krevetu. Priznala je da je "pila sve čega se mogla dočepati, uključujući i Benzedrine". Osuđena je na 180 dana zatvora.
Bila je poznata po svom nasilničkom ponašanju, izazvanom alkoholom, pa je tako ozledila konobara, policajca, udarala ih nogama i cipelama. Njena zaova, koja je bila prisutna na suđenju, zaključila je da bi bilo bolje da je umesto u zatvor stave u neku psihijatrijsku ustanovu. Tako je u Kimbal u sanatorijumu u Kaliforniji provela devet meseci. Njena majka Lilian dobila je starateljstvo pa su se njih dve vratile u Sijetl. Ali ni tamo joj nije bilo mnogo bolje. 24. martu 1944. godine opet je primljena u bolnicu, a nakon tri meseca puštena, navodno izlečena.
Na slobodi se nije zadržala dugo, a majka ju je ponovno u bolnicu poslala u maj1945. godine. S manjim prekidima u bolnici Vestern Stejt provela je gotovo pet godina. Upravo tih godina i u toj instituciji razvila se zloglasna priča koju je predstavio Vilijam Arnold u knjizi iz 1978. godine. Tvrdio je Arnold da je knjiga njena biografija i da su lekari nad njom izvodili lobotomiju. Na suđenju o kršenju autorskih prava vezanih za adaptaciju knjige za filmske ekrane 1983. godine Arnold je priznao da je priču izmislio. Sudija je presudio da je "djelove knjige Arnold izmislio iako je knjigu izdao kao delo koje nije fikcija".
Ali šteta je učinjena. Film o Franses uključio je njenu lobotomiju i tako je ta izmišljotina, bez obzira što je bila samo to, postala zapravo činjenica. Manje jeziva priča zapravo je prošla neprimećeno. Tri godine pre tog filma njena sestra Edit Eliot o njenom životu pisala je u knjizi Look Back In Love.
Nastavak na sledećoj strani!
