Rok muzičar Milić Vukašinović krajem prošle godine iselio se iz kuće u selu Guncati nadomak Beograda, gde je živeo sa svojom nevenčanom suprugom Ninom Rajković, i kupio novi stan na Zvezdari. Partneri su mesecima birali mesto gde će se preseliti, a novo gnezdo svili su u šezdeset kvadratnih metara u novoj trospratnici. Lepša polovina ovog para na prvi pogled se zaljubila u terasu koja okružuje ceo stan i na koju može da se izađe iz svih prostorija. Zato se Nina raduje letu i činjenici da će, kada se vreme prolepša, moći da je uredi po svom ukusu, ali i da na nju instalira šporet kako se mirisi od kuvanja ne bi širili po stanu. Inače, supružnici na terasi već drže frižider za koji u maloj kuhinji nije bilo dovoljno mesta. Pošto su dugo živeli u kući sa dvorištem, oboje ističu da im je preseljenje u grad teško palo.
- Da je rokenrol profitabilniji muzički pravac, bilo bi najnormalnije da imam i kuću i stan, ali pošto se više ne bavim narodnom muzikom koja je donosila mnogo novca, sada je situacija drugačija. Nina je stjuardesa u penziji, tako da sa novcem kojim raspolažemo ne možemo finansijski da podnesemo istovremeno održavanje kuće i stana. Pošto smo morali da biramo, iskrsla je dobra prilika i kupili smo stan na Zvezdari. Vratili smo se u naš ambijent jer smo oboje odrasli u centru grada - priča šezdesetogodišnji Milić koji uživa u svom novom domu jer je upravo o takvom stanu godinama maštao. Pored velikog dnevnog boravka, stan ima još i spavaću i radnu sobu, kuhinju i kupatilo.
- Uselili smo se u ovaj prostor u decembru prošle godine. Dosta smo šetali i često menjali lokacije na kojima smo živeli. Prvo smo bili u naselju Braća Jerković, pa na Senjaku i Medakoviću, a najlepše nam je bilo na Vidikovcu gde je najbolja infrastruktura. Inače, živimo zajedno jedaneset godina, i za to vreme prikupili smo dosta nameštaja, a naši ukusi kad je reč o kulturi stanovanja i uređenju enterijera veoma su kompatibilni. Sređivanje prostora za nas je vrlo lako i jednostavno. Većinu nameštaja koji smo uneli u ovaj novi stan već smo imali. Onaj stilski kupili smo od jedne komšinice koja je dugo živela u Švajcarskoj i maltene ga nije koristila. Napravljen je krajem 19. veka i reč je o pravom umetničkom delu. Ti komadi su srž stvari koje uvek nosimo sa sobom gde god da se selimo. Detalji koje usput prikupljamo samo upotpunjuju postojeću estetiku - nastavlja Nina.
Zidove u stanu Nina i Milić su odlučili da ofarbaju u pastelne tonove. Zajednička želja im je bila da kupatilo urede u modernom stilu sa tuš kabinom koja ima i masažer.
- Praktične stvari kupujemo u Srbiji. Radni sto i garderobere uzeli smo u salonu nameštaja Forma Ideale. Krevet za spavaću sobu je ručni rad jedne privatne firme sa Vidikovca i napravljen je od bukovine, a madrac smo takođe naručili jer smatram da je najbolje spavati na dobrom dušeku. U spavaćoj sobi nalazi se i polica koju sam dugo birao, a na kojoj stoje isključivo moji šeširi - ponosno objašnjava muzičar.
Kuhinju koja je u crvenim tonovima izabrala je Nina, a napravljena je po željenim dimenzijama kako bi se savršeno uklopila u malu kvadraturu.
- Imamo i divan komšiluk kod kojeg idemo čak i na slavu iako mi ne slavimo. Ja sam ateista, a Nina za svoju slavu ide kod sestre. Često nam dolaze prijatelji na ručak i tada sedimo za malim trpezarijskim stolom. Ukoliko nam u goste dolazi veće društvo, posluženje držimo na šanku, gde improvizujemo švedski sto - priča Milić koji trenutno završava svoju autobiografiju.
- Najviše vremena provodim u radnoj sobi zato što je Nina uvela pravilo da ne sme da se puši u ostalim delovima stana. Ona je pre tri godine ostavila cigarete i sada joj dim smeta, što poštujem. Tu sam često i zbog toga što pišem svoju prvu knjigu koju sam počeo da stvaram dok sam bio na klinici za odvikavanje od bolesti zavisnosti - ističe Vukašinović.
Detalje u stanu partneri su donosili sa raznih putovanja, ali je uglavnom reč o sitnicama koje lako mogu da donesu avionom.
- U stanu imamo najviše detalja koje je Nina donela sa svojih putovanja po svetu dok je radila kao stjuardesa. Četiri godine živela je u Africi i sa tog kontinenta donela je komade nameštaja koji nam sada krasi dnevnu sobu, priča jača polovina ovog emotivnog dvojca koji se od ostatka stanara u zgradi razlikuje i po tome što se jedini ne prezivaju Lekić, s obzirom na to da je investitor pravio stanove za svoju porodicu.
- Cela zgrada je zapravo porodična kuća familije Lekić. Mi smo sada kao deo velike crnogorske familije. Ovaj stan nikako ne bi mogao da kupi bilo ko, pa zbog velikog poverenja prema komšijama Nina i ja nikada ne zaključavamo vrata - kaže Milić.
Ksenija Konić
Tekst je objavljen u 239. broju magazina Story 20. aprila 2010. godine.