Glumica kojoj je život doneo mnogo više patnje nego što je mislila da može da podnese, kao i svaki došljak obožava da boravi u svom stanu na Vračaru, gde je sve uspomene sakrila od sebe i pušta da trenuci sećanja odrede s kim će tog dana sedeti u dnevnom boravku
Ima neke tradicionalne gostoljubivosti u osmehu glumice Eve Ras (76) kad dočekuje goste. Žena koja je doživela previše patnje za jedan život, u tom osmehu čuva sav raspoloživi optimizam i ne dopušta da joj on pobegne. Širi ga već na ulaznim vratima.
Stan u srcu Vračara, odmah pored Kalenić pijace, izgleda besprekorno. Strogost teške klasike, koju nagoveštavaju stari orman i komoda, razbijena je stolicama na kojima su jastuci sa modernim printovima. Eva voli da bude u toku s vremenom i živi u sadašnjosti. Pomno prateći razne trendove, zid je okrečila u zeleno jer je to, kako kaže, videla od Džordža Klunija. Stan je poprilično velik i pored dnevne sobe u kojoj glumica dočekuje ljude s kojima sarađuje, tu je i mala soba u kojoj piše romane.
Za još jednu prostoriju kaže da je između dve rupe izvadila zid i napravila veću sobu. Tamo se relaksira i gleda Srećne ljude koji se repriziraju, ali i Evroviziju ili skupštinske prenose u kojima posebno uživa. Svaki ugao je veoma čist i to joj je važno. Uz kolače koje je pripremila, odmah služi i ništa manje slatke anegdote. Stotine njih, reklo bi se. Priča kako je u jednom makedonskom hotelu oprala prozore, na opšte zaprepašćenje sobarice koja se kasnije pojavila. Puna je uzbudljivih priča. Otkriva da joj je nedavno u poseti bila i Jana Davičo sa svojom ćerkicom, naslednica čuvenog Oskara Daviča, koji je bio veliki Evin prijatelj.
- Kada sam sa 18 godina prvi put stigla u Beograd, nikoga nisam poznavala i taj osećaj usamljenosti zaista je bio užasan. Onda sam na ulici ugledala Oskara, skočila sam mu u zagrljaj i povikala: Sada konačno znam nekoga u ovom gradu – priča Eva o prijateljstvu koje će potrajati do kraja njegovog života, pa i duže, kako se ispostavilo.
Govorili su da je njeno ime čistota erotike: Eva Ras se osvrnula na najvažniju ulogu karijere
Vračar nije slučajno izabrala kao mesto gde će živeti.
- Volim ovaj deo Beograda, kao i svi provincijalci. Uhvatila sam se za njega i ne puštam. Tu živim već 60 godina, a nakratko sam stanovala u Ulici Strahinjića bana i neko vreme na Banovom brdu, mada sam tamo bila tek 90 dana – kaže glumica koja odlično poznaje kulise ovog grada.
I Beograd odlično poznaje nju.
- Svako jutro odem do Kalenić pijace i prodavci su jako srećni kada me vide. Već dugo tu živim i znam kako se svako od njih zove, iz kog je sela, šta prodaje... To su moji prijatelji. Jedna porodica, koja je na Kalenić pijaci prodavala staru odeću, danas se iselila za Nemačku, a Jana Davičo vratila se za Kanadu i ja sam danas jako tužna – otkriva Eva.
Nastavak na sledećoj strani...
Poznaje i svoje komšije, ali su na distanci. Kaže da su ti odnosi nekada bili bolji, ali sada se tek jave sa Dobar dan. Smatra da je glavni razlog to što glasno izražava svoje političke stavove na društvenim mrežama na kojima je izuzetno aktivna, a to se mnogima ne dopada. Pre ovog stana, živela je u kući sa baštom zajedno sa svojim mužem Radomirom Stevićem Rasom, ali kada je on preminuo od srčanog udara, promenile su se mnoge stvari.
- Na Balkanu je teško biti udovica. Tada sam shvatila da nisam izgubila samo muža, već sve. Srušili su tu kuću zbog nekih nakaradnih zgrada i dali mi stan koji je 40 kvadrata manji. Kusturica mi je onda dao ulogu u filmu Otac na službenom putu i rekao da je rola lepa, ali da je još važnije to što ću vreme provoditi s njima, što mi je stvarno pomoglo da prebrodim te trenutke – priča Eva.
Eva Ras: Kancer se ne može pobediti
Ipak, u stanu u kome živi nema porodičnih fotografija. I tako je oduvek.
- Nisam čovek od uspomena. Kada su moji umrli, pogotovo ćerka u 24. godini, otvorila sam ladice, prelistala sve knjige, izvadila fotografije, zalepila ih selotejpom i stavila u kutiju da ne bih svoju Krunu pretvorila u fotografije. Htela sam da oni naseljavaju ovu kuću onoliko koliko mi pamćenje nanosi sećanja na njih. Drugi ljudi rade suprotno i svoje pokojnike pretvaraju u fotografije, ali ja ne mogu – otvoreno govori Eva.
Rasova i njena ljubav jedna je od najvećih koje postoje, tvrdi glumica. Kaže da mu je posle 30 godina od smrti verna kao da je živ.
- On vlada mojim životom. Posle njega nikoga nisam volela, čak ni nakratko, jer nisam dozvolila da mi iko priđe. Moja ljubavna priča je poput one o Penelopi i Odiseju. Kao što ona čeka Odiseja, tako ja čekam da umrem i budem ponovo s njima na onom svetu. Mada, što duže živim, to mi je sve tužnije jer vasiona je ogromna i bojim se da posle 30 godina života bez njih, neću uspeti da ih pronađem, ne znam u kom su kutku – zamišljeno priča glumica.
- Otkako sam ostala sama, svu ljubav koju imam u sebi unosim u poslove koje radim. Kada je moja ćerka umrla, kod mene je došao Siniša Pavić i rekao kako moram da radim. Izjavio je da će mi napisati ulogu, ali bila sam u obavezi da je identično odigram. Tako su mi se dogodili Srećni ljudi. Pavić je uneo u radnju junakinju koja pati za nečim, a budući da je genijalan pisac, serija se završila a nismo saznali zašto ona pati. To je vrhunac književnosti jer je uspeo da predstavi da neko može biti toliko tužan da o toj tajni ne priča – kaže Eva.
Njena ljubavna priča ima gorak kraj: Eva Ras govorila o najbolnijoj rani
S ovog sveta ispratila je mnoge ljude, ali odbija da se složi s tim da je jaka. Kaže da smo svi takvi, nema slabih i niko nije dobio više nego što može da izdrži. I da nije ona jedina majka koja je sahranila dete.
Zavetovala se da više neće odlaziti na sahrane. Optimista je i druži se sa mladim ljudima u kojima pronalazi snagu. Kaže da se nikada ne oseća usamljeno.
- Kako bih bila kada sam pobožna - s osmehom govori umetnica.
Tekst je preuzet iz 609. broja magazina Story
