Glumica kojoj je život doneo mnogo više patnje nego što je mislila da može da podnese, kao i svaki došljak obožava da boravi u svom stanu na Vračaru, gde je sve uspomene sakrila od sebe i pušta da trenuci sećanja odrede s kim će tog dana sedeti u dnevnom boravku
Poznaje i svoje komšije, ali su na distanci. Kaže da su ti odnosi nekada bili bolji, ali sada se tek jave sa Dobar dan. Smatra da je glavni razlog to što glasno izražava svoje političke stavove na društvenim mrežama na kojima je izuzetno aktivna, a to se mnogima ne dopada. Pre ovog stana, živela je u kući sa baštom zajedno sa svojim mužem Radomirom Stevićem Rasom, ali kada je on preminuo od srčanog udara, promenile su se mnoge stvari.
- Na Balkanu je teško biti udovica. Tada sam shvatila da nisam izgubila samo muža, već sve. Srušili su tu kuću zbog nekih nakaradnih zgrada i dali mi stan koji je 40 kvadrata manji. Kusturica mi je onda dao ulogu u filmu Otac na službenom putu i rekao da je rola lepa, ali da je još važnije to što ću vreme provoditi s njima, što mi je stvarno pomoglo da prebrodim te trenutke – priča Eva.
Eva Ras: Kancer se ne može pobediti
Ipak, u stanu u kome živi nema porodičnih fotografija. I tako je oduvek.
- Nisam čovek od uspomena. Kada su moji umrli, pogotovo ćerka u 24. godini, otvorila sam ladice, prelistala sve knjige, izvadila fotografije, zalepila ih selotejpom i stavila u kutiju da ne bih svoju Krunu pretvorila u fotografije. Htela sam da oni naseljavaju ovu kuću onoliko koliko mi pamćenje nanosi sećanja na njih. Drugi ljudi rade suprotno i svoje pokojnike pretvaraju u fotografije, ali ja ne mogu – otvoreno govori Eva.
Rasova i njena ljubav jedna je od najvećih koje postoje, tvrdi glumica. Kaže da mu je posle 30 godina od smrti verna kao da je živ.
- On vlada mojim životom. Posle njega nikoga nisam volela, čak ni nakratko, jer nisam dozvolila da mi iko priđe. Moja ljubavna priča je poput one o Penelopi i Odiseju. Kao što ona čeka Odiseja, tako ja čekam da umrem i budem ponovo s njima na onom svetu. Mada, što duže živim, to mi je sve tužnije jer vasiona je ogromna i bojim se da posle 30 godina života bez njih, neću uspeti da ih pronađem, ne znam u kom su kutku – zamišljeno priča glumica.
- Otkako sam ostala sama, svu ljubav koju imam u sebi unosim u poslove koje radim. Kada je moja ćerka umrla, kod mene je došao Siniša Pavić i rekao kako moram da radim. Izjavio je da će mi napisati ulogu, ali bila sam u obavezi da je identično odigram. Tako su mi se dogodili Srećni ljudi. Pavić je uneo u radnju junakinju koja pati za nečim, a budući da je genijalan pisac, serija se završila a nismo saznali zašto ona pati. To je vrhunac književnosti jer je uspeo da predstavi da neko može biti toliko tužan da o toj tajni ne priča – kaže Eva.
Njena ljubavna priča ima gorak kraj: Eva Ras govorila o najbolnijoj rani
S ovog sveta ispratila je mnoge ljude, ali odbija da se složi s tim da je jaka. Kaže da smo svi takvi, nema slabih i niko nije dobio više nego što može da izdrži. I da nije ona jedina majka koja je sahranila dete.
Zavetovala se da više neće odlaziti na sahrane. Optimista je i druži se sa mladim ljudima u kojima pronalazi snagu. Kaže da se nikada ne oseća usamljeno.
- Kako bih bila kada sam pobožna - s osmehom govori umetnica.
Tekst je preuzet iz 609. broja magazina Story
