Da bi se shvatilo zašto je pevačica Marija Šerifović svoj dom uređivala isključivo za svoje potrebe, bitno je dublje razumevanje njenog poimanja estetike. Kada je raspoređivala malobrojne komade nameštaja u svom enterijeru, pobednica ovogodišnje Beovizije nastojala je da zadovolji isključivo sopstvene želje. Ona je naklonenja jednostavnim oblicima, koji joj donose radost življenja u dvosobnom stanu jedne zgrade na Novom Beogradu, odmah preko puta Beogradske arene.
- Od kada sam se preselila iz Kragujevca, osim kratkog izleta dok smo imali kuću na Banovom Brdu, živim na Novom Beogradu. U ovom stanu sam se nastanila pre nekoliko meseci, ali mi je nekako postao mali i skučen, pa sam rešila da ga menjam za veći. Imam problem da mi stvari vrlo brzo dosade, počev od najobičnijih sitinica, kao što su mobilni telefoni, naočare ili satovi.
Tako je bilo i sa ovim prostorom. Kada sam prvi put ušla u njega, svideo mi se pogled sa terase i učinilo mi se da je dovoljno veliki za mene, ali sam postepeno promenila mišljenje. Selidbu ću, ipak, da odložim do juna, kada prođe ova evrovizijska drama. Verujem da ću ostati u okolini Beogradske arene, jer mi prijaju mi široke ulice, moderna arhitektura i dobro organizovana infrastruktura... Sve mi odgovara, osim gužve na Brankovom mostu zbog koje dobijam epileptični napad. Mislim da nikada ne bih mogla da živim u centru grada. Pošto se uselila u svoj novi dom, simpatična pevačica nije imala potrebu da da ga preuređuje od poda do plafona. Zato je odmah mogla da se usmeri ka tome da planiranjem enterijera ugodi sebi. Vodila je računa o svetlu i bojama, nastojala da izbegne preterano jarke i monotone tonove i težila ka čistim linijama i otvorenim prostorima.
- Volim moderan nameštaj, dok mi je stilski, kao onaj kakav ima moja mama, sa duborezima, oblim ivicama i punim drvetom grozan, prezirem ga. Tako nešto nikada ne bih unela u svoju kuću. Ne razumem mlade ljude koji se na to lože. Odgovara mi da me okružuje što manje stvari, koje pre svega imaju praktičnu svrhu, prijaju mi svetle nijanse i u svakoj sobi moram da imam televizor, jer stvarno ne mogu da zaspim ako TV nije uključen.
U njenom stanu nema nepotrebnih sitnica i detalja, naboranih i nakićenih jastuka, a zidove ne prekrivaju šarene slike. Njihova belina istaknuta je samo fotografijama sa nastupa.
- Kada sam razmišljala o osvetljenju, insistirala sam da me okružuju identične bele lampe. Možda će se nekome učiniti bezveze, ali meni je bilo interesantno da na zidove okačim fotografije sa mojih koncerata i Beovizije, na kojima se nalaze meni vrlo dragi i bitni ljudi. Na njima možete videti moje prijateljice Sanju i Tijanu, mog menadžera Sašu Mirkovića, kompozitora Molitve Vladimira Grajića-Graju i tekstopisca i aranžera Sašu Miloševića. Tu je i najbitnija žena u mom životu, a to je moja majka Verica.
Naravno, sa tih slika bih najradije isekla svoj lik, da ostanu samo oni, osim na jednoj, na kojoj sam sama i mislim da je fenomenalna. Inače, da nema mojih prijatelja, ovaj stan nikada ne bi bio uredan, ali ne zato što sam ja neuredna, već što nemam vremena da se bavim čišćenjem.
Ni u prostoriji za spavanje nema suvišnih detalja. Osim kreveta u jednom uglu, tu su samo njene omiljene igračke koje je dobijala na koncertima. - Dnevni boravak i spavaću sobu, po prvobitnom planu, trebalo je da dele klizna vrata. Međutim, odustala sam od toga, nisam mogla da trpim bušenje, lupanje i sav krš koji bi se stvorio. U spavaćoj sobi se nalazi francuski krevet, koji mi potpuno odgovara, jer vrlo često nemirno spavam. Istina, volela bih da imam ogromnu crno-belu spavaću garnituru, da se na plafonu celom dužinom i širinom prostiru ogledala i da u toj sobi nema apsolutno ništa više osim kreveta i televizora.
- Osećam se moćno zato što živim sama, ali ne doživljavam to kao neki epohalni preokret u svom životu. Svakom čoveku je potrebno da ima svoj kutak, gde će se skloniti kada mu se sve što ga okružuje popne na glavu. Zbog gomile ljudi koje susrećem u poslednje vreme veoma mi je potreban odmor. Možda bi neki psihijatar imao svoje mišljenje o tome, ali u slobodno vreme mi najviše prija da budem sama, ne slušam ništa i samo gledam skoro sasvim utišan TV. Iako se to očekuje od razdraganog Marijinog duha, ovaj prostor nikada nije bio deo lucidnih partija i žurki.
- Ovde se nikada nisu pravile lude žurke na kojima su se prolivale litre alkohola. Verovatno zbog toga što trenutno nemam vremena da preživljavam dan nakon dobrog provoda. Za sada, prija mi da gledam filmove ili odigram neku igricu.
Međutim, na sporadičnim sedeljkama, kada ugosti najbliže prijatelje, mogu se čuti kuloarska nagađanja i sitna ogovaranja.
- Nisam u ogovaračkom tripu, za razliku od mojih prijatelja. Svesna sam da oni imaju svoje živote, ali sada zajedno sa mnom proživljavaju moju svakodnevnicu, što je normalno ako se uzme u obzir u kakvim se poslovnim mukama nalazim. Njima beskrajno hvala na tome, ali se verovatno i zbog toga ovde vode mnogi glupavi razgovori, na temu kojekakvih budalaština.
Bez obzira na sve uspehe u Srbiji, Marija priželjkuje da u budućnosti živi u inostranstvu.
- Moja adresa stanovanja će biti u Novom Beogradu, dok se ne preselim u Italiju ili Španiju. Nadam se da ću uspeti da svojim poslom sebi obezbedim život van naše zemlje, da se povremeno vraćam u Beograd i Kragujevac, a da mi to ne predstavlja preveliki problem. Volela bih da se celokupan moj radni vek završi do moje četrdesete godine i da nakon toga uživam sa mojim suprugom, decom i gomilom pasa – planira Marija.
Emil Volak
Foto: Vladimir Lukić
Tekst je objavljen u 84. broju magazina Story prvog maja 2007. godine
