Indira Radić: Snaja mi je kao ćerka koju nikad nisam imala

Popularna pevačica otvorila je vrata doma svog sina Severina, koji se pre dve godine oženio prelepom Ruskinjom Elinom, i otkrila koliko ju je u početku bolela odluka njenog deteta da je napusti i počne da vodi samostalan život, da bi se na kraju to njegovo putovanje u neizvesnost pretvorilo u najveći poklon koji je dobila od života

Indira Radić Ateljea 212

Severina Elinom Indira

Severin Elina

Imali smo ovaj stan duže vreme, ali izgledao je mnogo drugačije Severin

Evo, ovde je bio jedan radni sto, totalno muška varijanta samačkog života, po mom ukusu. Živeo sam tu pre nego što sam upoznao Elinu, a onda je došla ona i sve to izmenjala. Trenutno stanje odslikava neki njen, pa tek onda moj ukus Severin

Već sa sedamnaest ili osamnaest godina on je želeo da bude samostalan. Kad je odlučio da ode kod svog tate u Banjaluku, doživela sam veliki životni šok. Bio je tad četvrti razred gimnazije, pa sam pitala kako misli da završi školu, a on mi je rekao da će pauzirati godinu. Pripremiću ispite pa ću položiti na kraju, kaže. Mislila sam da se zeza, ali objasnio mi je kako želi da ima svoj život, a pored dve žene, mene i moje majke, nema svoju privatnost. To je prirodna stvar, ćerke u tom uzrastu hoće da se poistovete s majkom, a sinovi sa očevima. Ipak, kad je otišao, upala sam u stanje šoka. Tad sam prvi put posećivala psihologa i psihijatra. Tražila sam način da prevaziđem taj trenutak jer sam mislila da ću umreti. Dete koje gledam ceo život, ulažem u njega, drhtim nad njim, hranim, lečim, bdim, odjednom kaže: Doviđenja, ja sam otišao Indira

Išla sam kod psihijatra i plačući objašnjavala svoju situaciju. Na sreću, ta žena bila je razumna pa mi je ispričala da je prošla isto to. Njen sin otišao je isto tako i ona je, kao lekar, prošla pakao. Prepisala mi je neke tabletice s leptirićima na kutiji i rekla da ću se osećati kao leptir. Međutim, ja se nisam osećala tako, već kao biljka. Pila sam ih sedam dana i kad sam otišla da pevam, ljudi koji me poznaju pitali su me šta se sa mnom događa, zašto nisam prisutna. Udarilo me neko mrtvilo. I onda sam pomislila: Neću valjda da se navikavam na ovaj način života, na drogu, da bih nešto prebolela? Bacila sam te tablete i rešila da prevaziđem sve sama. Dva ili tri meseca stalno sam ga zvala telefonom, uznemiravala ga, prekidao mi je vezu, govorio: Hajde, dosta više, majko, dosadna si, nađi sebi život i pusti mene da nađem svoj.

Onda je ovaj stan bio kompromis, bliže je od Banjaluke Severin

Ili Italije. Tamo je otišao da studira, to je bila zemlja njegovih snova, u njoj je video svoju budućnost. Ali sve majke prođu kroz to Indira

Severinove

Mogu da kažem svoju verziju događaja

Severin je otišao na more u Tursku sa svojim najboljim drugom. Kad se vratio, ništa mi nije ispričao, ali te večeri sedeli smo na terasi, bilo je lepo letnje vreme, i ja čujem kako zvoni fiksni telefon. On je u tom trenutku bio u kupatilu, a mene niko nikad ne zove na fiksni, pa se javila sekretarica. Čujem ženski glas koji priča na engleskom. To mi je delovalo važno pa sam podigla slušalicu. Od svega što je pričala razumela sam Severin, i shvatila da je za njega. Kažem samo malo i dodam mu bežični telefon da se javi. Kad je završio, pitam ga ko je, a on mi kaže da je upoznao jednu devojku na moru. Počne da mi priča kako je slatka i lepa, da mu se dopala na prvi pogled. Pitala sam ga da li mogu da je vidim – ma nipošto. Prošlo je posle toga četiri ili pet dana, a on će meni: Idem ja do Moskve. Prvo sam mislila da ide u hotel Moskvu na Terazijama i pitam ga šta će tamo, ko danas tamo izlazi uveče? Ne, mama, ja idem u Rusiju, kaže mi on. I tu nastaje šok. Počela sam da mu pričam kako tamo postoji mafija koja trguje ljudskim organima, brinula sam, kao i svaka majka, ali on je insistirao. Otišao je na tri dana da vidi Elinu. Kad se vratio, njih dvoje bili su stalno na Skajpu, svakodnevno su se čuli i shvatila sam da to jeste ljubav. Međutim, svaki put kad bih se ja ukrcala na avion za vikend da nastupim u Švajcarskoj ili Nemačkoj, on bi odmah posle toga odleteo za Moskvu. To je krio od mene, pozajmljivao je novac od prijatelja da ja ne bih saznala. Ali, u jednom trenutku primetila sam da su prekinuli. Ne znam šta se dešavalo, ali videla sam da ne komuniciraju. Kad bih ga pitala šta se desilo, samo mi je odgovarao da to nije moja stvar. I to je trajalo do trenutka kad je došao i rekao da se ženi.

Rešio sam da je upoznam sa Elinom u onom momentu kad sam shvatio da nas dvoje planiramo zajedničku budućnost. Dotad je nisam opterećivao, ali kad je došlo do toga da ozbiljno želimo da živimo zajedno, rekao sam majci: E, sad ćeš nekog da upoznaš. Isto kao kad sam joj rekao: E, idem ja za Moskvu. Ona se po prirodi brzo navikava na nove situacije, pa je tako bilo i ovog puta

Ubiću te

Razmišljali smo i o tome, ali Elina mnogo voli Beograd. A i atmosfera nam više odgovara ovde, sve je slobodnije. Ima i toga što sam muško i prirodnije mi je da ja nju dovedem u svoju kuću nego da idem ja kod nje. Ne radi se tu toliko o tradiciji koliko o tome da kao muškarac imaš kontrolu nad stvarima, da poznaješ grad, da uvedeš ti nju u priču, a ne ona tebe.



Poštovala sam to jer je reč o njihovom životu. Na svadbu je došla i njena familija, bilo je tridesetak Rusa i nas četrdesetak. Imali smo tada i prevodioca, a evo, sad ona dvaput nedeljno ide na srpsku književnost i pohađa već poslovni srpski jezik. Znala sam to još tada, na venčanju. Sećam se da sam rekla njenom tati: Elina se vratila kući. Uvek sam maštala da pored Severina imam i ćerku, i evo nje, s tom kosom kao ja kad sam bila devojka, s tim krupnim očima, energična... Ona u potpunosti ima moj temperament. I neke naizgled bezazlene sitnice to potvrđuju. Na primer, zovem ženu što mi radi nokte i tražim neku lepu nijansu roze, a Elina mi kaže: Mama, pa ovo nije normalno, htela sam baš da ti kažem da ja hoću tu boju.

Radićeva

Nisam pomenula da sam te godine, tog leta kad je otišao za Banjaluku, videla kako više nisam ista osoba, gubim svoj osećaj za dobro i loše i rešila sam da bez ikakvih tabletica živim sa svojim bolom. Na koncertima sam pevala i plakala, zna to moja publika. Usred pesme počnem da plačem. Recimo, na stihove: Budi uvek kao zmaj, i da umrem ti ja, to nije znak da treba da kukaš. To sam poistovetila sa svojom situacijom. Idi sine pa budi samostalan. Nakon neka dva ili tri meseca moja majka išla je na pijacu i kad se vratila kući, zove me i kaže da je našla nešto za mene. To je bilo mače koje joj je samo prišlo i hodalo za njom, stavila ga je u torbu i donela. Bio je to mali tigrasti mačak, ne znam da li je imao sto pedeset grama. Uzela sam ga i sad ima šest godina i sedam kilograma. On je sad moje treće dete. Doziva me sa mama. Živi s nama i stalno čuje tu reč, bilo da ja zovem svoju mamu, bilo da Severin ili, sada, Elina zovu mene, i shvatio je da uvek nešto dobije kad to izgovori. Mačak mi je progovorio. Eto, on je moj lek. Sad Severin i Elina mogu da budu samostalni Indira

Mačak je zaslužan za to Severin



I jeste i nije. Drugačije je kad živiš sa osobom koja je javna ličnost, a i njen sin je u medijima. S druge strane, porodični život za nju je prioritet i ona ga brižljivo čuva, a takav je i Severin. Zbog toga nemam osećaj da je pored mene zvezda, već mama. Tako je bilo na početku i tako je ostalo. Istina je da sam se pomalo upoznala sa tim svetom muzičara, to je zanimljivo za mene. Ljudi su različiti, ali u većini slučajeva sviđa mi se njihova energija Elina

Nervira me što nema ništa na podu, oni vole go parket

Ja sam pre za neki tepih, ali Elina je alergična na prašinu, pa im to ne odgovara. Volim svetliji nameštaj od ovog, krem boje ili ako ne to, onda trešnjino drvo. I stolice su tamne za moj ukus. Možda da su kao ovaj stolnjak, boja bele čokolade