Lepu Splićanku Mirandu Viđak i zgodnog beogradskog glumca Stefana Kapičića već posle pet dana poznanstva zaljubljenost je navela da se odluče na život pod istim krovom, a nakon godinu i po dana zabavljanja, oboje su shavtili da im se želje za budućnost u potpunosti podudaraju. Za predstojeću novogodišnju noć, simbolično su okitili svoje ljubavno gnezdo u centru Beograda, koje su zajedničkim snagama dugo uređivali. Znajući da jedino sitni kompromisi čine vezu mogućom, atraktivna manekenka se privremeno odrekla njujorškog načina života, a markantni glumac slobode koju je gradio tokom trogodišnjeg samačkog života. Oboje kažu da u čarima ljubavi uživaju kao da im je svaki dan praznik, ali im je Nova Godina ipak dodatno rasplamsala maštu.
- Volimo toplinu koju u najluđoj noći pruža porodično okruženje - priča Miranda. - Prošle godine smo za doček bili kod Stefanovih roditelja, gledali televizijski program i uživali u specijalitetima koje je pripremila njegova mama. Ove puta ponoć ćemo dočekati u našoj dnevnoj sobi, uz jelku i ukrasne aranžmane koje sam napravila po uzoru na one koje godinama pravi moja mama.
- Iznenadiću svoju dragu posebnim poklonom koji će ona otvoriti tačno u ponoć - dodaje Stefan. - Oboje smo zimska deca, ona je rođena 26. novembra a ja 1. decembra, pa nam rođendani otvaraju sezonu poklona. Još kao malklinac, pored rođendana, voleo sam Novu godinu kojoj sam se radovao zbog tople porodične atmosfere i iznenađenja. Čim uplovimo u prvi januar, otići ćemo do mojih da im poželimo nešto lepo za naredni period, a potom nestati u nepoznatom pravcu.
Tokom desetogodišnjeg života preko okeana, Miranda je osetila uzavrelu prazničnu atmosferu američkih metropola, ali sada ne krije zadovoljstvo koje joj pruža njen izabranik i njegov rodni grad.
- Čini mi se da u Beogradu ljudi nisu toliko usresređeni na ovaj praznik kao u Njujorku, gde su svi u haosu i neprestano se sudaraju sa rukama prepunim poklona. Na Tajm skveru je opšta ludnica, a nakon što otkuca ponoć, svi pohrle na klupske žurke koje traju do jutra. Nekoliko dočeka zaredom provela sam u Majamiju. Tamo je provod u najluđoj noći idealan: žurke se organizuju na plaži, temperatura je oko dvadeset pet stepeni, pa se ljudi te večeri često i kupaju.
Jedna od želja ovog para je da zajedniči život nastave u Americi. Sanjajući o nastavku karijere među holivudskim glumcima, Stefan nije ni slutio da će upoznati ženu koja će mu i u privatnom i u profesionalnom smislu biti podrška.
- Naš odlazak preko okeana u prvoj polovini 2007. godine je zagarantovan - potvrđuje Stefan koji je još uvek zauzet na snimanju hrvatske serije Obični ljudi. - Sve zavisi od festivala u Kanu, na kojem će biti prikazan film Čarlston za Ognjenku, tako da ćemo već u maju biti u Los Anđelesu. Umorio sam se od pozorišta i u narednom gperiodu usresrediću se na snimanje filmova. Napunio sam 28 godina, a zacrtao sam sebi da ću do trideset pete da završim sa eksperimentima u života, osnovati porodicu i dobiti dete.
- U januaru prošle godine vratila u Njujork u nameri da nastavim studije dizajna, dok mi se Stefan ne pridruži, ali nisam izdržala – ubacuje se Miranda. - Obaveze su mi pomagale da ne razmišljam mnogo o razdvojenosti, ali njemu je bilo teže. Dosta smo trošili na telefonske razgovore, i neprestano se prepucavali. Nakon svađe koja je potrajala četiri dana, spakovala sam stvari i iznenadila ga dolaskom u Beograd. Od tada smo nerazdvojni.
Kada je u julu prošle godine ušla u njegov život, Miranda je ušetala i u njegov stan i Stefanovom samovanju u sto dvadeset kvadrata došao je kraj.
- Bio sam mračan tip, hteo sam da ceo stan ofarbam u crno, a onda je u moj svet stigla Miranda i unela tople boje. Osim moje majke, niko mi ranije nije kitio jelku i brinuo o meni. Ne znam šta bih bez Mirande i pitam se kakav bi mi život bio bez nje. Mnogo mi znači, promenio sam se, smirio i usmerio ka pravim vrednostima.
- Nismo se mnogo prilagođavali jedno drugom jer smo veoma slični. Stefan je ranije stan doživljavao kao prostor u kojem čuva svoje stvari, dok ja patim od dekoracije. Drečave nijanse, koje su bile razlivene po zidovima, prefarbala sam u boju cigle. Volim da je sve sređeno, pa dok moj voljeni samo baca stvari, ja ih slažem. Imamo pomoćnicu koja nam pomaže u sređivanju doma. Nije lako složiti svu njegovu imovinu, tu je brdo tehnike, pet telefona, televizori, kompjuteri, igrice, zatim dugačke police sa knjigama, stripovi, komode prepune čizama i cipela... Stvari naprosto izranjaju sa svih strana, a pošto ima mnogo nakita,našla sam posebnu kutuju u koju ga slaže.
Iako su stvoreni jedno za drugo i veoma slični, zbog malih različitosti ponekad dolaze u komične situacije.
- Stefan voli izaske i ludiranja do pet ujutro dok sam ja pre za bioskop ili večeru kod kuće. Umem lepo da kuvam, a on je tipičan frajer koji se ne snalazi pred šporetom. Ipak, svako jutro priprema tost sendviče jer čim otvori oči mora da jede. Uu suprotnom postaje agresivan i nervozan. Rekla sam mu da ću iznad kreveta staviti policu na kojoj će stajati hrana!
- Znam da Miranda muku muči sa mnogim mojim stvarima jer ja sam kao hrčak. Skupljam filmove, stripove, knjige, diskove... Uz nju ih lagano bacam i poklanjam. Dok nismo otpočeli zajednički život, ovaj stan mi je bio preveliki i izgledao kao bojno polje. Dovodio sam društvo posle noćnog provoda iz klubova, ujutro zaticao poznanike koji su ostali tu da prespavaju. Onda je ona ušla u moj svet i sredila haos.
Mala razlika u godinama u korist dame doprinosi njenoj zrelosti, dok Stefan u njihov odnos unosi dečački optimizam i večitu radost. U Beogradu ili preko okeana, njihov životni prostor uvek će odisati vedrinom koja je najbolji temelj zajedničkog života u koji su ulili sve nade kada je mladi glumac skupio hrabrost i pre godinu dana zaprosio svoju voljenu.
- I dok sam bila u tri meseca u Njujorku, insistirao je da ostavim pola stvari kako bi imao utisak da sam tu. Život u Beogradu doživljavam kao produženi odmor sve dok se ne stovri pogodan momenat za Stefana, pa da onda zajedno odemo u Ameriku. Srećni smo jer imamo isti cilj. Ne planiramo brak, pošto želimo da u njega uplovimo spontano. Veridba je bila odrednica i dokaz da je naša ljubav sigurna i prava.
Jasmina Antonijević
Tekst je objavljen u magazinu Story, u 66. Broju, 26. decembra 2006. godine.
