Dragica Radosavljević Cakana: Bajkoviti život u predgrađu

Pevačica Dragica Radosavljević Cakana i njen suprug Nebojša Negić su pre čitavu deceniju renovirali staru vikendicu njegovih roditelja u Sremčici i stvorili svoj dom iz snova

Dvadesetak kilometara od srca prestonice, u ambijentu očuvane prirode prigradskog naselja Sremčica smeštena je porodična kuća pevačice Dragice Radosavljević Cakane i njenog supruga, pravnika Nebojše Negića. Utisak koji još sa dvorišne kapije ostavlja uređen vrt daje nagoveštaj da se iza ulaznih vrata u dvospratnu kuću ovog bračnog para nalazi pravi mali dvorac za dvoje. Ljubav koja ih je spojila, protkana je kroz svaki komad nameštaja kojim su uredili svoj dom, u koji su se uselili ubrzo pošto su svoju vezu ozvaničili pred matičarem.

- Bilo je to u jesen 1999, čini mi se najkišnijeg oktobra koji pamtim, a to loše vreme doprinelo je mojoj depresiji i učvrstilo me u odluci da se, nakon trideset godina provedenih u centu Beograda, preselim van grada. Tek kada je pao prvi sneg i naše dvorište učinio romantičnim, a novogodišnji praznici doneli radost u naš dom, počela sam optimističnije da gledam na svoj novi životni prostor - priča Cakana, koja se ne seća šta je iniciralo njihovu odluku da se presele na plac Nebojšinih roditelja.

- U to vreme udala se moja ćerka Marija, pa sam za godinu dana dobila dvoje unučadi, Uroša i Dunju. Razmišljala sam da će i deci biti komotnije da vreme provode u prirodi, pa sam nakon duge zime, s prvim danima proleća počela da razmišljam kako bismo preuredili dom. Inače, ovu kuću sagradili su moji svekar i svekrva, koji stanuju blizu nas, pre skoro pola veka, a 1967. godine dobila je nagradu jednog magazina za najlepšu vikendicu - ističe pevačica koja je uz pomoć mašte tu kućicu pretvorila u prostor iz snova, u čemu je veliku podršku imala od svog izabranika.

- Dragica je skromna žena, ali sa istančanim stilom zbog čega sam u nju imao potpuno poverenje kada je birala stvari - kaže Nebojša. - Govorio sam da nam je prostor nekako hladan, ali da se toplina oseti tek kad ona kroči u njega. Jer, kuća bez nje ne vredi ništa, a sa njom čitavo bogatstvo. Želeo sam da joj naš dom bude prava mala oaza u koju će se vraćati posle napornih putovanja.

- Posebnu draž svakom kutku daje sveže cveće bez kojeg me suprug nikada ne ostavlja - iskrena je Cakana. - Ono oplemenjuje nameštaj koji sam birala uz konsultacije sa prijateljicom Tanjom Radić, arhitektom, po čijem nacrtu smo i preuredili kuću. Na mestu gde je kuhinja, prvobitno se nalazila garaža iz koje se direktno ulazilo u salon. Svojim idejama doprinela je tome da nam dnevni boravak postane veći, a nameštaj koji je sav dopremljen iz Eurosalona, potpuno odgovara našim potrebama.

- Ovde nema skupih stvari, osim što smo pristojnu sumu novca uložili u tehniku i rasvetu - nastavlja domaćica. - Renovirali smo krov, uradili novu instalaciju i vodovodne cevi, a po podu izrađenom od tamnobraon drveta su, umesto tepiha, po mojoj želji prostirke od kože. Svaki detalj lično sam birala, a neke zanimljive komade doneli smo iz zamka Sitra u Portugaliji.

Dok večernje časove provode kraj kamina u udobnoj bež garnituri, na počinak odlaze drvenim stepeništem na sprat, na kojem se pored francuskog ležaja nalazi kupatilo sa đakuzijem i teretana.

- Nekada je sprat imao tri sobe, a ja sam poželela da zidovi nestanu - ističe pevačica, kojoj svaki dan počinje u odeljku sa spravama za održavanje linije. - Nakon što Neša ode na posao, ja se posle rituala ispijanja jutarnje kafe preselim u svoju teretanu. Kad odradim vežbe, spremna sam za odlazak u grad gde završavam svakodnevne obaveze.

Iako u njihovom domu nema gostinske sobe, Dragica i Nebojša gotovo nikada nisu sami. Pošto oboje iza sebe imaju po jedan brak u kojima su se ostvarili kao roditelji, tokom praznika im dolazi pevačicina ćerka Marija sa decom, ali i ćerke njenog supruga: Ana, Marija i Nina.

- Često organizujemo druženja na kojima se okupljaju naši prijatelji, među kojima su Leontina, Nena i Zoran Leković, Željko Mitrović, Miki Perić... To su ljudi koji mogu da osete našu pozitivnu energiju i kojima je uvek lepo da se vrate u naš dom - kaže gospodin Negić. - Ipak, dan mi je kratak da bih svojoj voljenoj posvetio svu pažnju koju bih želeo. Poštujem kad je žena uspešnija od muškarca, što je naš slučaj, pa pošto nisam sujetan, uživam da novac trošim na neka mala zadovoljstva.

Na drugom kraju dvorišta nalazi se kućica sva u staklu, koju ukućani zovu letnjikovac. U toj jednoj prostoriji, smešteni su kuhinja sa trpezarijskim stolom u planinskom stilu i prostrana ugaona garnitura, a ambijent ukrašava veliki kamin i pijanino na kojem, kad dođe u posetu, svira Cakanina ćerka. Pored nje je i drvena kućica za alat, nalik onima iz bajki, a na prostranom travnjaku smešteni je đakuzi, dok su na jednom zidu poredani tuševi. 

- Leti je ovde božanstveno. Veliki orah pravi divnu hladovinu, šetamo bosi po travi, igramo se sa decom... Stvorila sam život kakav sam odavno zamišljala. Ne znam da li bih ikada mogla da se vratim u grad. Kada smo bili na Zlatiboru, nisam mogla da spavam od buke, pa sam jedva čekala da se vratim u svoj dom, gde me svakog jutra bude ptice.

Jasmina Antonijević