Pošto je još u izgradnji osmislila izgled svake prostorije svog novog stana na Crvenom krstu, glumica Isidora Minić ga je opremila ručno rađenim nameštajem i ukrasila umetninama koje su delo njenog tateIsidora Minić
Sva razmišljanja u vezi sa uređenjem doma o kojem je dugo maštala, glumica Isidora Minić počela je da sprovodi u delo u avgustu prošle godine kada se konačno uselila u svoj novi stan. Njen prostor od pedesetak kvadratnih metara na poslednjem spratu jedne od modernih petospratnica na Crvenom krstu, po mnogo čemu je atipičan. Po želji smeđokose glumice, još u izgradnji stan je lagano dobijao izgled po kojem, osim najveće centralne prostorije koja je opremljena kuhinjskim elementima, trpezarijskim stolom i velikim udobnim trosedom postavljenim ispred velikog televizora, dom čine spavaća soba, kupatilo i prostrana terasa. Južna strana na koju su okrenuti svi prozori stana čini da je tokom celog dana osunčan i do poslednjeg kutka ispunjen svetlošću čemu doprinose bela boja zidova i nameštaj u svetlim nijansama.
- Nisam želela da napuštam prethodni komfor dok novi stan nisam potpuno opremila. S obzirom na to da nisam imala ništa od nameštaja, proces opremanja trajao je nekoliko meseci, ali sam uspela sve da sredim onako kako sam zamislila - priča Isidora, koja je nove predmete u svom domu okitila detaljima koji sa sobom nose sećanja na neka davna vremena.
- Dve foteljice od smeđeg somota prvi su komad nameštaja koji su moji roditelji kupili kada su počeli zajednički život. Najranije slike iz mog detinjstva vezane su upravo za trenutke u kojima smo mama, tata i ja sedeli baš na tim foteljama. Dosta godina kasnije, tata je hteo da ih se otarasi, ali mu ja nisam dozvolila ponavljajući kako ću ih jednog dana uneti u svoj stan - s osmehom se seća tridesetšestogodišnja Isidora, objašnjavajući zašto je za svoj životni prostor odabrala poslednji sprat.
- Do svoje tridesete godine živela sam na desetom spratu jednog novobeogradskog solitera sa ogromnom terasom oko celog stana. Život moje porodice zasnivao se upravo na tom balkonu sa kojeg se prostirao pogled na gotovo celu prestonicu. Kada sam odlučila da napustim roditeljski dom i iznajmim stan na šestom spratu, činilo mi se da sam veoma nisko. Dešavalo se da kada lift ne radi, ja pešice promašim svoj sprat i po navici odem na poslednji, a potom počnem da guram ključ u tuđu bravu. Srećom, komšije to ne bi čule, a ja sam se brzim koracima spuštala do svog stana. Zato mi je uvek bilo važno da nemam nikog iznad sebe. Crveni krst je inače miran, pravi komšijski kraj gde se ljudi jedni drugima javljaju na ulici - objašnjava glumica, koja je po odabiru lokacije u rukama imala tačno precizan plan rasporeda prostorija budućeg doma.
- Zamislila sam gde će koji predmet da stoji jer u prethodnim stanovima nikada nisam imala adekvatno mesto za dasku za peglanje i kofere. Iz tog razloga sama sam crtala ugradne plakare u kojima je visina polica određena prema veličini kutija za koje su namenjene. Pošto je stan mali, bilo mi je važno da svaki kutak praktično iskoristim. Ideje sam pozajmljivala iz stručnih časopisa i konsultovala sam drugaricu koja je arhitekta. Uz njenu pomoć nastala je kuhinja sa policama i fiokama po merama posuđa, kao i savršeno rešenje za trpezarijski prostor koji čini kombinacija komode sa četiri lica i pravougaonog stola - ističe Isidora, koja je spavaću sobu uredila minimalistički i bez suvišnih detalja. Pored velikog plakara marke sogal, udoban francuski krevet zauzima najviše mesta.
- Za deo centralne prostorije koji služi kao dnevna soba odabrala sam prostrani trosed jasen obložen bež meblom. Od tate sam za useljenje dobila ćilim, kupljen u jednoj specijalizovanoj radnji u Kotoru. Upravo zbog njega želela sam providan stočić kako bi svaka šara na ćilimu mogla lepo da se vidi.
U devojačkom domu šarmantne umetnice boje su skladno uklopljene, a njihov kontrast najlepši je i najvidljiviji na velikim umetničkim slikama koje su najveći ukras stana i delo Isidorinog tate, slikara Branimira Minića.
- Tata ima dela iz mladosti i iz raznih faza svoje karijere koje sam strpljivo čuvala i jedva čekala da se uselim kako bi ih okačila. Izložbeni salon sa njegovim slikama napraviću tek kada se jednog dana preselim u još veći stan. Volim njegove slike jer su vedre i vesele, sa mnogo boja i ulivaju optimizam posmatraču. Ni ostali detalji nisu slučajno ovde. Fildžane koji krase veliku belu komodu u dnevnoj sobi nasledila sam od nane. Pretpostavljam da su iz Bosne gde je moj deda radio, prvo u sarajevskom, a potom u pozorištima u Tuzli i Banjaluci. Svaki predmet u mom stanu nosi neku svoju priču i budi sećanja na prošla vremena - sa setom objašnjava umetnica koja još pamti prvu noć u svom novom stanu.
- Osećala sam se kao da sam u nekom stanu u Parizu iako sam spavala na dušeku. Iznajmljivanje stanova nije baš prijatna stvar pa mi je posle višegodišnjeg podstanarskog iskustva, prva noć u svom stanu donela neku posebnu vrstu sreće i osećaj prijatnosti. Nisam bila svesna da je ovo moj stan. Bilo mi je potrebno vreme da se saživim sa novim prostorom, a sada mi je ovde lepo i sanjam neke nove snove - zaključuje Isidora.
Jasmina Antonijević
Tekst je objavljen u 196. broju magazina Story, 23. juna 2009. godine
