"Uvek nešto zidam i dorađujem. Sve što vidite od drveta ovde sam sam napravio..."
Tek što su mališane obradovali još jednom novom predstavom "Mačka u čizmama", koja je premijerno izvedena na rođendan njihovog Pozorištanceta Puž 15. aprila, njegov osnivač i jedan od glavnih glumaca Branko Milićević Kockica (72) i njegova supruga i rediteljka Slobodanka Caca Aleksić (77) mogu da predahnu.
Baš na mestu gde nastaju sve njihove ideje sada sumiraju utiske nakon još jednog uspeha. Reč je o njihovom domu, ušuškanom na poslednjem spratu jedne predratne zgrade na Vračaru, a koji krasi velika staklena terasa ukrašena brojnim biljkama.
- Ima još mnogo stvari na kojima treba da se poradi ovde, stalno nešto prepravljamo, ali smo u suštini zadovoljni našim domom - počinje priču Caca, dok Branko dodaje:
Uvek nešto zidam i dorađujem. Sve što vidite od drveta ovde sam sam napravio, a umem i s gvožđem, što mi je posebno pomoglo kad je trebalo da se oformi Pozorištance Puž. U to vreme država je davala povoljne kredite i imala manje poreze, pa je bilo lako da postavimo temelje, ali kasnije nam je bilo veoma teško da opstanemo. Ipak, ni Caca ni ja nismo želeli da tezgarimo, već smo se ozbiljno posvetili radu s decom i svaku predstavu pravili tako da se dugo zadržala na repertoaru - opisuje glumac, koji tvrdi da još ne planira odlazak u penziju.
Ideja mi je da direktno iz Pužića odem u raj - sa osmehom kaže Branko i otkriva da povratnu energiju koju dobija od mališana ništa ne može da mu zameni.
- Mir koji sam postigao dozvoljava mi da budem zadovoljan svojim životom i neopisivo srećan. Ako ništa drugo, nisam bolestan, što je kod mene i Cace u ovim godinama najbitnije - objašnjava Branko u svom fazonu.
Inače, on i Caca upoznali su se u Narodnom pozorištu u Zrenjaninu, a zajednička očaranost decom prerasla je u njihovo stalno angažovanje na tom polju.
O Branku sam najpre mislila da je nadobudan i nesimpatičan lik, međutim, vremenom sam se prvo zaljubila u njegovu glumu, a onda i u njega, i tako smo počeli da se zabavljamo - priseća se Slobodanka.
- Prvi put sam je poljubio na premijeri jednog komada koji je ona režirala, a u kom sam i ja glumio. Prišao sam joj iza scene, tako je sve počelo, i evo ove godine, na moj rođendan, proslavili smo pet decenija od prvog poljupca. Za dve godine proslavićemo i pet decenija braka - priča glumac.
- Nas dvoje smo kao rogovi u vreći, ali vezuje nas ljubav prema pozorištu. Stalno se nešto prepiremo, ali ono što me najviše nervira kod Cace jeste to što nikad ne spremi isto jelo, jer sve kuva odokativno - kaže uz osmeh upravnik Pozorištanceta Puž i napominje da je njegova žena izuzetna kuvarica, koja najbolje sprema pijanog šarana.
U njihovom domu sve je podređeno umetničkom životu udvoje.
Za relaksaciju mi je potrebno samo vreme. Imam mali kutak u kući gde se u ležećem položaju sa svojom elektronskom cigaretom prepuštam mislima i čekam inspiraciju. To je moje opuštanje - zaključuje Branko.