Tatjana Pujin, koja se proslavila u filmovima “Kako se kalio čelik“ i “Mi nismo anđeli“, otkriva zbog čega je napustila Srbiju, kako izgleda njen život u Italiji, priseća se Jugoslavije, a za “TV magazin“ otkriva i zbog čega nije imala decu.
Odavno vas nije bilo u Srbiji?
- Došla sam pre tri dana iz Rima. Sjajno se osećam, imam mnogo porodičnih obaveza.
Od 1993. niste snimali, a za vreme Jugoslavije bili ste veoma popularni. Šta je presudilo da kažete “ne“ glumi?
- Politička situacija u zemlji mi se nije dopala. Zadnji film koji sam radila bio je u Sarajevu, posle toga se govorkalo da će biti rata. Niko nije znao šta je to značilo, ali je posle toga stvarno izbila loša situacija. Tenkovi su izašli na ulice, a ja sam trčala u pozorište kod Branka Kockice da igram predstavu. To je za mene tada bio kraj jer mi je bilo poražavajuće da to doživim u 21. veku. Onda sam spakovala kofere i otišla u Italiju.
U tom periodu je bilo normalno da se reditelji u filmovima erotski izražavaju. Kako ste pristajali na te ponude da se skidate?
- Takav je bio mentalitet reditelja u to vreme. Jednostavno, žene su se u vremenu Jugoslavije doživljavale na taj način, samo kao seks simboli. Mene su stavili na listu top 10 seksepilnih žena na filmu u Jugoslaviji. Međutim, nisam toga bila svesna.
Privatnost nikada niste krili od očiju javnost. Zbog čega ste se odlučili da idete takvom putanjom?
- Zato što nemam razloga da bilo šta krijem. Vodim normalan život, lep, za koji smatram da bi trebalo da ga ispričam.
NE PROPUSTITE
Šta volite?
- Da živim i budem slobodna žena, zbog te slobode nisam imala dece. Kao muškarci što to mogu, ne razumem zašto to ne bi mogla ja.
Nemate decu. Da li ste razmišljali o tome da usvojite dete?
- Moj suprug i ja nikada o tome nismo razgovarali. Poslednjih godina dosta naših prijatelja je usvojilo decu, te smo uvideli koliki je to problem oko papira. Ima dosta asocijacija čiji sam član i gde pomažem deci s autizmom. Tako da mi je to što pomažem nadomestilo taj nedostatak.
