Ako želite zdrav paradajz i bogat rod, nije dovoljno samo da ga redovno zalivate, već je važno i kada to radite.
Mnogi problemi sa biljkama, uključujući truljenje plodova i bolesti, često su posledica nepravilnog zalivanja.
Pored orezivanja, đubrenja i malčiranja, zalivanje je jedan od najvažnijih koraka u nezi paradajza. Međutim, stručnjaci upozoravaju da čak i biljke koje dobijaju dovoljno vode mogu imati problema ako se zalivaju u pogrešno vreme ili na neodgovarajući način.
Najbolje vreme za zalivanje
Prema savetima stručnjaka, idealno vreme za zalivanje paradajza je rano ujutru. Na taj način biljka ima dovoljno vremena da upije vlagu pre nego što nastupe visoke dnevne temperature.
NE PROPUSTITE
Jutarnje zalivanje ima još jednu važnu prednost – lišće ostaje suvo tokom dana, što značajno smanjuje rizik od razvoja gljivičnih oboljenja poput plamenjače.
Pravilno zalivanje pomaže biljci da izbegne stres, a upravo stres često dovodi do problema kao što je trulež vrha ploda.
Koliko često treba zalivati paradajz?
Ne postoji univerzalno pravilo jer potrebe biljke zavise od više faktora.
Mlade sadnice zahtevaju češće, ali manje količine vode kako bi razvile snažan korenov sistem. Zemljište treba da bude ravnomerno vlažno, ali ne natopljeno.
S druge strane, odraslim biljkama koje već formiraju plodove potrebno je obilnije zalivanje nekoliko puta nedeljno, kako bi voda doprela do dubljih slojeva zemlje.
Važna je i lokacija sadnje
Paradajz koji raste u manjim saksijama mnogo brže gubi vlagu, pa tokom letnjih dana može zahtevati zalivanje čak jednom ili dva puta dnevno.
Biljke posađene u bašti ili uzdignutim lejama duže zadržavaju vlagu i obično im odgovara ređe, ali obilnije zalivanje.
Godišnje doba i klima igraju veliku ulogu
Tokom proleća paradajz troši manje vode jer se fokusira na razvoj korena, ali zemlja i dalje treba da ostane ravnomerno vlažna.
Leti, kada temperature porastu i biljka intenzivno formira plodove, potrebe za vodom značajno rastu.
Dolaskom jeseni rast se usporava, pa se smanjuje i potreba za zalivanjem.
Klima je takođe važan faktor. U toplim i suvim krajevima paradajz može zahtevati svakodnevno zalivanje tokom najtoplijeg dela godine, dok u vlažnijim i hladnijim područjima između dva zalivanja može proći nekoliko dana.
Kada ne treba zalivati paradajz?
Iako paradajz voli vlagu, preterano zalivanje može biti jednako štetno kao i nedostatak vode.
Stručnjaci upozoravaju da koren paradajza ne podnosi stajanje u vodi. Zbog toga je dobro drenirano zemljište od ključnog značaja.
Problem je što biljke koje imaju previše vode često izgledaju isto kao i one koje pate od suše – listovi venu, stabljike klonu, a rast usporava.
Razlika je u stanju zemljišta. Ako je zemlja stalno mokra, a listovi žute, dobijaju braon pege ili postaju mekani, vrlo je verovatno da biljku zalivate previše.
Dodatni znakovi prekomernog zalivanja su:
- pucanje plodova
- zadebljale stabljike
- pojava gljivičnih bolesti
- neprijatan miris zemljišta
Kako proveriti da li je vreme za zalivanje?
Najjednostavniji način jeste da prstom proverite zemlju.
Zabodite prst oko pet do sedam centimetara duboko u zemlju. Ako je na toj dubini suva, vreme je za zalivanje. Ako je i dalje vlažna, sačekajte još malo.
Ova jednostavna metoda pomaže da izbegnete i preterano i nedovoljno zalivanje.
Pravilan način zalivanja
Pre nego što posegnete za crevom ili kantom, proverite vlažnost zemlje.
Kada je vreme za zalivanje, biljci treba obezbediti obilno natapanje kako bi voda doprla do korena. Tako se razvija snažniji korenov sistem i povećava otpornost biljke tokom letnjih vrućina.
Važno je da vodu ne usmeravate preko lišća. Vlažni listovi podložniji su bolestima, pa vodu treba sipati direktno u zonu korena, pri samom dnu biljke.
Najčešće greške koje prave baštovani
Jedna od najvećih grešaka jeste neredovno zalivanje.
Nagle promene između sušnog perioda i velike količine vode otežavaju biljci usvajanje kalcijuma, što može dovesti do truleži vrha ploda. Takođe, plodovi tada češće pucaju jer njihova pokožica ne može dovoljno brzo da se prilagodi naglom povećanju količine vode.
Druga česta greška je pridržavanje strogog rasporeda zalivanja bez obzira na uslove.
Svako zemljište je drugačije. Peskovita zemlja brže gubi vlagu, dok teža i glinovita duže zadržava vodu. Zato je najbolji savet da uvek prvo proverite zemlju, a tek onda odlučite da li je biljci zaista potrebna voda.
Redovno posmatranje biljaka i prilagođavanje zalivanja vremenskim uslovima najpouzdaniji su put do zdravog paradajza i bogatog roda tokom cele sezone.
Bonus video:
U krastavcima iz Srbije pronađene nedozvoljene hemikalije
NE PROPUSTITE
