Praznuje se 7. jula, mnogi veruju da se tokom ove noći može u snovima videti budući supružnik
Vernici srpske pravoslavne crkve 7. jula proslavljaju praznik poznat kao Ivanjdan. Za ova dan vezuje se veliki broj narodnih običaja koji treba da se ispoštuju, a jedan od njih tiče se devojaka koje su neudate i njihovog potencijalnog partnera.
Ivanjdan je dan kojim proslavljamo rođenje Svetog Jovana Krstitelja. Taj dan je toliko veliki svetac i važan dan u hrišćanstvu da se veruje da se sunce na nebu zaustavlja tri puta.
Za Ivanjdan se pletu venci od ivanjskog cveća, i njima se kite staje, a uoči tog dana, čobani pale brezove lile (vatre), pa obilaze torove i ovce gde čuvaju stoku, a zatim se penju na visove i igraju svakojake igre oko pobodenih vatri.
Ovo paljenje mašala za Ivanjdan dovodi se u vezu sa paljenjem badnjaka uoči Božića, čime se hoće reći da zimsko, božićno sunce ne sija tako visoko kao letnje, ivanjdansko, niti onako toplo greje.
U mnogim krajevima žene su bile te koje su pripremale obrednu vodu na Ivanjdan. Veruje se da voda osvećena na ovaj praznik ima posebnu moć u zaštiti od bolesti. Obično se voda koristi za prskanje domaćinstva, useva i stoke radi zaštite od uroka i negativnih uticaja.
Ivanjdan se može nazvati i Devojačkim praznikom jer je čitav niz rituala poveren devojkama. U mnogim našim krajevima, noć uoči Ivandana devojke pale ivandanjske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence.
U vinogradima se ništa ne radi. Vinogradari se čuvaju i da uđu u vinograd tri dana pre i tri dana posle Ivanjdana. Kažu da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan. Gružanke devojke posade u saksiji malo žita, a na Petrovdan gledaju kako je niklo.
Ivandan se smatrao značajnim praznikom i za njega je bio vezan čitav niz obreda. Veče pred Ivandan devojke su brale ivansko (žuto ili crveno) i petrovsko (plavo) cveće, stavljale ga na jedno mesto, a zatim od tog cveća plele vence koje su potom stavljale na sve zgrade, torove, vrata, njive, livade, pa i na krst u selu. Smatra se da ivandanjski venci predstavljaju Sunce.
U istočnoj Srbiji bilje se bere uglavnom na praznike jer ljudi veruju da tada imaju podršku nebesa. Primarijus dr Petar Paunković, koji decenijama istražuje narodnu medicinu u Srbiji, pri Srpskom lekarskom društvu, zabeležio je i verovanje da se kroz vence od upletene jovanove trave, na Ivanjdan, provlače i žene koje nemaju decu.
Bonus video:
Da li je veći praznik Uskrs ili Božić?