Piše: prof. dr Aleksandar Ljubić,
specijalista ginekologije i akušerstva
Opšta bolnica MediGroup
Prva trudnoća koja je usledila nakon zamrzavanja jajne ćelije ostvarena je pre skoro 30 godina. Sve do uvođenja vitrifikacije, tehnički problemi koji nisu uspeli da prevaziđu osetljivost jajne ćelije onemogućavali su širu primenu ove metode. Vitrifikacija je pak omogućila preživljavanje više od 90 odsto jajnih ćelija, što je dovelo do njenog prihvatanja kao najefikasnijeg načina zamrzavanja. Savremeni način života doneo je povećanje broja trudnoća u kasnim tridesetim i nakon četrdesete godine. Prosečna starost pacijentkinja koje se javljaju na lečenje vantelesnim oplođenjem iznosi preko 37 godina, kada već dolazi do znatnog pada broja jajnih ćelija u jajniku i smanjenih šansi za začeće. Statistika je neumoljiva – broj nekvalitetnih jajnih ćelija u odnosu na kvalitetne drastično se povećava nakon 40. godine.
To je on: Srbin iz tima koji je stvorio emrbion BEZ majke i BEZ jajne ćelije
OČUVANJE REPRODUKCIJE
Metoda zamrzavanja ćelija postala je zbog svega toga veoma važna u socijalnom očuvanju reprodukcije. Svest o toj proceduri postala je rasprostranjenija i sve je veći broj mladih žena koje žele da iz različitih razloga, profesionalnih, socijalnih, finansijskih, odlože rađanje dece. Kada se odluči na trudnoću, žena koja je zamrzla jajne ćelije imaće skoro iste šanse za začeće i rađanje zdravog deteta kao u periodu kada ih je pohranila jer te ćelije zadržavaju svoje karakteristike i posle odmrzavanja.
Osim vantelesne oplodnje, brojne su metode koje koriste zamrzavanje – krioprezervacija embriona, donacija jajnih ćelija i semena, ispitivanje nasledne osnove embriona pre vraćanja u matericu, kao i zamrzavanje jajnih ćelija i tkiva jajnika.
Dirljiva priča jedne hrabre surogat majke: Boriću se za sve svoje bebe!
NAČIN ČUVANJA
Prilikom zamrzavanja tehnikom vitrifikacije, jajne ćelije čuvaju se u strogo kontrolisanim laboratorijskim uslovima u kontejnerima predviđenim za tu svrhu, na temperaturi od -196 stepeni Celzijusa. U cilju sprečavanja stvaranja leda u ćeliji i oko nje, koriste se krioprotektanti. Mada je medicinski moguće čuvati zamrznuti materijal veoma dugo, to je zakonski ograničeno na period od pet do deset godina, uz mogućnost produženja. Jajne ćelije vade se u spontanom ciklusu ili uz minimalnu stimulaciju. Zamrzavanje ima veoma važnu ulogu i kod slučajeva različitih oboljenja, poput maligniteta, kada je važno kod pacijentkinja očuvati plodnost i kvalitet života. Naime, hemioterapija znatno smanjuje ovarijalnu rezervu, to jest mogućnost jajnika za produkciju jajnih ćelija. Podjednaka prednost je i kod pacijentkinja sa bolestima koje zahtevaju hiruršku i medikamentoznu terapiju koje kompromituju funkciju jajnika, kao što su autoimune bolesti i/ili endometrioza.
KATARINA RADIVOJEVIĆ: Uzela sam stvar u svoje ruke
Glumica Katarina Radivojević odlučila je da javno progovori o želji da odloži majčinstvo i zamrzne jajne ćelije kako bi mogla da postane majka kada to bude želela.
- Živim veoma dinamičnim životom i u toj dinamici vreme brzo prolazi. Utoliko mi je važnije da stvari ne prepuštam slučaju, već da preuzmem kontrolu nad onim nad čime mogu. Stalno podsećanje s različitih strana da biološki sat otkucava bilo je odlučujuće da zamrznem jajne ćelije. Sada se osećam mnogo sigurnije – taj postupak pruža mi dodatnu sigurnost da ću imati dete. Odluku o zamrzavanju jajnih ćelija donela sam tokom boravka u Njujorku. Za razliku od lokalnih prilika, tamo se to podstiče i veoma je rasprostranjeno. Žene čine to još kao mlade jer žele da se obrazuju, putuju, grade karijere a da pritom ne brinu da neće postati majke ukoliko to ne učine u određenim godinama. Mislim da ovde žene nisu dovoljno informisane o svim prednostima ovog postupka i da bi morale da postave to pitanje svom ginekologu, a oni da ih iscrpno informišu. Ja sam za ovaj postupak saznala tek u 31. godini i to u inostranstvu. Postupak zamrzavanja nisam uradila u SAD jer su mi sugerisali kako treba da uzmem velike količine hormona. Pošto je moj pristup zdravlju holistički, potražila sam nekog ko razume moje potrebe i našla ga u profesoru dr Aleksandru Ljubiću. Dobila sam sve precizne informacije o toku postupka i mogućnostima i tako su, bez stimulacije hormona, brzo i lako ostavljene već dve ćelije.
