Da li me mama razume: Kada smo najpotrebniji našoj deci? (VIDEO)
Nisam više bila glavni superheroj u gradu. Endru mi je rekao da nisam interesantna kao kokoška. Još gore, ja se nisam igrala po njegovim pravilima. Kada sam želela da me pogleda u oči, on mi je odgovarao da mu je to suviše bolno. Kada sam želela da ga držim za ruku, govorio bi mi da sam mu previše blizu. Kada sam ga ohrabrivala da se pridruži drugoj deci u igri, rekao bi mi da je to nemoguće. Kada bih ga pitala zbog čega, odgovarao bi mi da ne mogu to da razumem. Ali ta ptica je mogla. Kada bi joj se obraćao ona je okretala glavu i gledala ga jednim žutim okom. Spustila bi mu se na rame, a on bi bio slobodan da se kreće po prostoru.
Rana dijagnostika: Kako prepoznati znake autizma
Kokodakala mu je u uvo govoreći mu da je on sebi dovoljan i da je savršen baš takav kakav jeste. "Ti si moja ptičica, ti me činiš sigurnim", pevao bi Endru ptici, a ona bi ga nekako razumela. Ta lopta perja sa žutim očima takođe bi mom autističnom sinu odgovarala 'melodijom' i tako mu osvajala srce. "Ptičica je uplašena", rekao mi je jedan dan dok ju je mazio. "Kako to misliš", pitala sam. "Boji se škole. Druga deca neće razumeti." To je bio moj momenat. Momenat kada je Endruu bio potreban čovek. Rekla sam mu da postoji milion načina da se živi na ovom svetu, a da je njegovo sigurno mesto sa živinom. Neka deca se razumeju sa drugom decom i igraju se sa lakoćom, dok se duga bolje razumeju sa životinjama. Ali nijedan od tih načina nije ispravan, samo su drugačiji.
Zatim sam mu rekla da nije sam, a on me je uzeo za ruku i tada sam znala da sam ponovo postala njegov superheroj. Na časovima podrške dobili smo i "Priručnik za pozitivno roditeljstvo" u kojem je bilo mnogo saveta i pozitivnih primera iz prakse. Jedan sam posebno zapamtila: "Ljudi mogu da komuniciraju i bez reči. Osećanja mogu da se iskazuju i govorom tela. Moramo da 'slušamo' svim čulima. Kada govor našeg deteta čujemo srcem, tada znamo da smo dobri slušaoci." Od tada je prošlo dvanaest godina i moj sin i dalje više priča sa kokoškama nego sa mnom. Ja ponekad ne razumem 'priče' koje on lako deli sa svojim pernatim prijateljima, ali sada i razumem njegov govor tela. Zbog toga što ga sada odlično razumem, sposobna sam da ga volim baš takvog kakav jeste i nije mi potreban plašt. Kristin Džarvis Adams je majka i autor knjige "Kokoška koji nas je spasila: Neverovatna priča o Endruu i Neustrašivoj"
