Jesam li prestrog(a) prema detetu, zapitamo se tek povremeno, a činim li dovoljno da ono jednog dana postane uspešno, prečesto. Posledica može biti bespotreban pritisak, koji stvara više problema nego pozitivnih stvari.
Roditelji često imaju osećaj kao da ne rade dovoljno za svoje mališane, zar ne? Neretko se pitamo treba li da ih upišemo na još neki jezik, sport ili kurs, da li da im kupimo novu enciklopediju, edukativnu igračku, koju bi još veštinu mogli da savladaju, znanje da usvoje.
Upoređujemo ih s drugima, makar i nesvesno, i brinemo je li ono što radimo baš najbolje moguće.
Međutim, u tim brigama ponekad se zapostavi ono što je suštinski važno – da li je dete srećno.
– Previše dece danas doživljava svoju vrednost zavisnom od svojih dostignuća: prosečnog uspeha u školi ili "lajkova" na objavi, a ne u odnosu na to ko su oni kao ljudi, duboko u svojoj drži – kaže nagrađivana novinarka, komentatorka društvenih prilika i autorka Dženifer Volas za HuffPost.
NE PROPUSTITE
Ona preporučuje da roditelji obrate više pažnje na to kojim oblastima života deteta pridaju najviše važnosti, vremena i resursa jer, čak i kada ne cenite školske ocene iznad svega, ako se u svakom razgovoru vraćate na školu, to da je njegov uspeh najvažniji može biti poruka koju dete dobija od vas.
Možda ste, čak i nesvesno, izložili dete preteranom pritisku da ostvari bolji uspeh u školi i povinuje se pravilima koje uspostavljate. U nastavku ćete pronaći neke od mogućih znakova da je to vaš slučaj.
Vaše dete se oseća loše zbog načina na koji komunicirate.
Kao roditelj, često morate da govorite deci stvari koje ne žele da čuju – da prekinu igru, izađu iz bazena itd. kako bi mogli da se posvete učenju ili domaćem. Može doći čak i do toga da izgubite kontrolu i vičete.
Eran Magen, psiholog i osnivač sajta Parenting for Humans, ističe da u tome možemo biti prilično grubi, pa savetuje da se zapitamo da li je apsolutno neophodno da se dete u datom trenutku oseti tako loše. On preporučuje da se zapitamo postoji li drugi način da podržimo potrebe deteta tako da se ono oseća manje neprijatno i da se održi pozitivan ton u vašem odnosu.
NE PROPUSTITE
Uvek pružate samo negativan odgovor.
Ponekad roditelji to rade bez razmišljanja, ali neprestano isticanje šta je dete uradilo pogrešno, umesto da se pohvali ono što je pozitivno, znak je da ga previše pritiskate.
Zamislite da dete dođe kući srećno jer je dobilo četvorku, a vi mu prigovarate jer to nije petica.
Poruka koju dete dobija, čak i ako niste to jasno rekli, jeste da želite da bude savršeno, što nije moguće.
– Bez obzira na to je li dete srećno ili nervozno zbog ocene, ključ je u tome da treba da bude ponosno na sebe, da procenite kako se oseća i da popričate o načinu na koji uči – kaže dr Karen Raskin, bostonska psihoterapeutkinja za Care.
Dete ima prezauzet raspored.
Dr Raskin i psiholog dr Robi Ludvig saglasni su da su roditelji koji izlažu decu prevelikom pritisku oni koji im stalno uvode nove aktivnosti, često zasnovane na interesovanjima roditelja, a ne deteta. Ako volite klavir, upišite vi časove klavira, a detetu prepustite ono u čemu ono uživa.
Na kraju krajeva, ako dete posle škole žuri na čas nemačkog, a s njega na tenis, i tako skoro svaki dan, kada će se igrati, razvijati maštu, širiti interesovanja, opuštati, družiti...?
Imate preterana pravila.
Veoma je važno od ranog uzrasta uspostaviti i čuvati granice koje će pomoći deci da sačuvaju život, zdravlje, bezbednost itd. Ali nije potrebno uvoditi nova i stroga pravila samo zato što možete i imate moć.
– Struktura je dobra. Međutim, previše pravila može biti kontraproduktivno – kaže porodična savetnica iz Atlante Činve Vilijams. – Pravila bi trebalo da budu svedena na minimum i da se fokusiraju na opšti stav ili metode, a ne na pojedinačne prekršaje.
NE PROPUSTITE
Na primer, ako dete ne voli jelo koje ste spremili za večeru, trebalo da postoji pravilo da ipak mora da sedne za sto s porodicom i proba ga, ali nema poente primoravati ga da pojede tačno devet zalogaja jer će to vremenom da postane redovna borba za moć, neprijatnost i želja da se pobegne od vas iz večeri u veče.
Fizički ste grubi.
Batine više nisu uobičajene, i to s dobrim razlogom! Naučno je dokazano da one ne samo što nemaju pozitivan efekat već ostavljaju brojne posledice na dete, koje se osećaju zauvek i održavaju na mnoge aspekte života u kasnijim dobima.
Uz to, fizičko kažnjavanje sprečava decu da uče o empatiji i ugrožava osećaj sigurnosti koji dete ima pored roditelja.
Međutim, fizička grubost nisu samo batine. Na primer, Magen ističe da je "grubo rukovanje predmetima koje dete drži ili do kojih mu je stalo (recimo, otimanje igračke ili hrane)" vrsta interakcije koja može dugoročno da ošteti vašu vezu.
Ako dete ne želi da spusti telefon, a vreme je za učenje, sigurno postoji bolji način od toga da mu ukažete da poštuje vaše reči umesto da mu ga besno iščupate iz ruke i pritiskate ga da se povinuje, zar ne?
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO
Da li je vaspitanje može da stvori monstruma?
NE PROPUSTITE
