Stručnjaci su želeli da otkriju kakve su razlike između mališana kojima će kasnije biti utvrđen poremećaj iz autističnog spektra i njihovih vršnjaka bez autizma i zaključili da je neke razlike moguće primetiti rano, a one mogu biti veoma značajne
U nedelju, 31. marta, počela je Nedelja autizma, koja se ove godine u Srbiji obeležava pod sloganom "Zvezda plava, zvezda prava".
U utorak, 2. aprila, biće obeležen i Svetski dan autizma, a suština je podrška osobama s autizmom, kao i veće razumevanje za njih.
Autizam predstavlja poremećaj u razvoju mozga koji se karakteriše slabom ili nepostojećom socijalnom interakcijom i komunikacijom, kao i ponavljajućim i ograničenim obrascima ponašanja.
NE PROPUSTITE
Poremećaj autističnog spektra zapravo je grupa neurorazvojnih stanja koji utiču na način na koji osobe percipiraju druge ljude i svoju okolinu i komuniciraju s njima.
-
Važnost ranog utvrđivanja autizma
Stručnjaci često ističu da je veoma važno da se autizam dijagnostikuje na vreme jer kada se strategije podrške ranije započnu to može da napravi velike razlike u kvalitetu života i sposobnosti deteta da funkcioniše u svojoj okolini.
Deca često pokazuju znakove poremećaja iz autističnog spektra između 12 i 18 meseci ili čak ranije, ali mnoga deca dijagnozu dobiju tek posle treće godine.
Programi rane intervencije, piše medicinska platforma Psych Central, mogu pomoći deci da steknu osnovne veštine koje mogu biti odložene, kao što su:
- komunikacija
- društvena interakcija
- fizička snaga i kretanje
- razmišljanje
- veštine emocija
Istraživanje o važnosti rane dijagnoze autizma
Novija studija američkog Društva za istraživanje dečijeg razvoja, objavljena krajem 2021. godine, dokumentovala je da se vidljive razlike u društvenoj komunikaciji kod novorođenčadi s poremećajem iz autističnog spektra razvijaju do 9 meseci života.
Naime, osnova za društvenu komunikaciju je prisutna od rođenja, pri čemu novorođenčad više bole da se orijentišu na lica, a između 9 i 12 meseci starosti, bebe razvijaju i druge veštine društvene komunikacije: pogled, mimiku, gestove, zvukove.
NE PROPUSTITE
Razlike u društvenoj komunikaciji su karakteristika koja definiše poremećaje iz autističnog spektra, a dr Džesika Bredšo, psihološkinja Univerziteta Južne Karoline, objasnila je da su u ovoj studiji njene kolege i ona želele da utvrde da li bebe s autizmom pokazuju različite obrasce ispravno u vreme kada se takvo ponašanje tipično ispoljava, između 9 i 12 meseci.
– Iako smo primetili znatno manje veština društvene komunikacije u tom periodu, bilo je dokaza o prisustvu malog, ali osnovnog skupa veština za 9-mesečnu bebu s poremećajem iz autističnog spektra koja se može iskoristiti u ranoj intervenciji – naglasila je ona.
Drugim rečima, osnova je tu i s mališanima treba raditi na vreme.
– Nalazi pokazuju da svest i promenama u društvenoj komunikaciji između 9 i 12 meseci može biti od neprocenjive vrednosti tokom ovog razvojnog perioda – dodala je Abigejl Delehanti, asistentkinja i direktorka programa Klinike za jezičke poremećaje i autizam Univertiteta u Dukejnu.
– Počinju da se pojavljuju interventne studije za bebe između 9 i 12 meseci, a ova studija daje obrazloženje za početak podrške razvoju komunikacije pre prvog rođendana, pošto bebe s poremećajem iz autističnog spektra pokazuju manje društveno-komunikativnog ponašanja i ostvaruju manje uspeha tokom tog vremena.
Ova studija pokazala je i da bebe kojima će kasnije biti dijagnostikovan poremećaj iz autističnog spektra već pokazuju značajno manje društvenih i ranih govornih veština od njihovih vršnjaka u dobi od 9 meseci. Samo tri meseca kasnije, s 12 meseci, ove bebe su imale slabije rezultate u skoro svim merenjima prelingvističke komunikacije.
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO
Kako vakcinisati osobe sa autizmom
NE PROPUSTITE
