Polazak u vrtić unosi veliku promenu u detetov život. Iz sigurne i poznate okoline dete dolazi u novu i nepoznatu, a brigu o njemu preuzimaju osobe koje mu nisu bliske.
I dok će ih, s jedne strane, novina privlačiti, biti zanimljiva i pozivati ih na istraživanje, u isto vreme će donositi i određenu nelagodu, oprez, možda strah ili odbijanje. Detetu je teško da razume zbog čega dolazi do promene i zbog čega se mora odvojiti od njemu bliskih i važnih osoba. Stoga je dolazak u novu i nepoznatu sredinu za dete sigurno određeni stres i nelagoda.
Vreme prilagođavanja
Detetu je potrebno vreme kako bi se prilagodilo na boravak u vrtiću, upoznalo nove ljude i okolinu, te steklo sigurnost i poverenje u nju. Potrebno mu je određeno vreme kako bi se priviklo na odvojenost od roditelja, upoznalo drugu decu i prihvatilo boravak u grupi, novu rutinu i ritam života.
Vreme prilagođavanja specifično je za svako dete. Ono zavisi od detetovih godina, njegovog temperamenta i iskustava koje je imalo do tada - da li se do sada odvajalo, je li imalo kontakt s većim brojem dece, je li bilo bolesno ili imalo druga stresna iskustva u životu.
Prilagođavanje zavisi i od roditelja, odnosno stavova koje imamo prema polasku u vrtić, a i od odnosa koji imamo s decom.
Manjem broju dece trebaće malo duže razdoblje da se prilagode, otprilike jedan mesec, no i ona će se uspešno prilagoditi novonastaloj situaciji.
Pokažite detetu da ste ponosni što je dovoljno veliko da može ići u vrtić i biti onde bez vas.
NE PROPUSTITE
Koje su moguće detetove reakcije prilikom polaska u vrtić?
U razdoblju privikavanja na boravak u vrtiću pojedina deca neće pokazivati nikakve reakcije na promenu sredine i novu okolinu, a druga će možda svoju nelagodu izražavati vrlo burnim reakcijama i izraženim problemima na fiziološkom (npr. problemi s hranom ili spavanjem) ili emocionalnom planu (npr. plakanje, frustracija, ljutnja, agresivnost). Određen nivo nelagode smatra se normalnim i očekivanom za situaciju u kojoj se dete našlo.
Deca u dobi od jedne godine najčešće će na odvajanje i novu okolinu reagovati neutešnim plačem, odbijanjem kontakta, biće povučena ili se neće odvajati od svoje omiljene igračke. Možda će imati problema s hranom ili poteškoća sa spavanjem.
Neka deca reagovaće regresivnim ponašanjem, odnosno vratiće se na ponašanja koja su već ''prerasla''. Tako će npr. dete češće puzati – iako već zna hodati.
Deca u dobi od godinu i po do dve, pored plakanja i odbijanja komunikacije, često će izražavati ljutnju i burno reagovati prilikom rastanka s roditeljima.
Deca u dobi od tri do pet godina možda neće toliko pokazivati svoje emocije, poslušno će doći u vrtić, ali se neće uključivati u aktivnosti, komunicirati s vaspitačima i/ili decom niti se igrati s njima. Možda će veći deo dana provesti ćuteći, u nekom kutku sobe, držeći se neke svoje igračke ili nekog drugog predmeta, pitajući stalno kada će doći mama i tata.
Neka deca te dobi mogu burno reagovati u odnosu s drugom decom, vaspitačima ili roditeljima; mogu udarati drugu decu, glasno plakati, protestovati ili se grčevito držati roditelja. Kod neke će se dece reakcije pojaviti odmah, a kod neke tek kasnije.
Saveti na sledećoj strani.
