slava svetog velikomučenika i pobedonosca Georgija

OVO se nalazi u SVAKOM domu na Đurđevdan

0
Dan svetog pobedonosca Georgija slavi veliki broj kuća, pa se ova slava nalazi na četvrtom mestu po broju slavara....
foto: Profimedia
foto: Profimedia

Koliko je poštovan u našem narodu govori i činjenica da se on slavi dva puta godišnje - kao praznik prenosa moštiju svetitelja (Đurđic) i 6. maja kada se obeležava dan njegove smrti (Đurđevdan).

 

U svakom domu u kome se proslavlja ovaj praznik, nalazi se ikona svetog Georgija koji ubija aždaju a priče su razne zbog čega upravo ova slika predstavlja Đurđevdan. Veruje se da aždaja simbolizuje mnogobožačku silu, koja je proždirala hrišćanske žrtve. Sveti Đorđe je svojom mučeničkom smrću pobedio tu aždaju i zadao joj smrtni udar.

 

Ženska prilika koja se uočava na ikoni je carica Aleksandra, a može se smatrati da ona predstavlja mladu Hristovu Crkvu, koju je Sveti Đorđe izbavio od aždaje, nakon čega je ona dobila slobodu da se razvija. Priča se i da je Georgije bio istorijska ličnost, kao i da je služio caru Dioklecijanu sve do trenutka kada mu se hrabro suprostavio i rekao da je hrišćanin. Time je započelo njegovo stradanje za veru. Tamnica, okovi, krvave rane po celom telu i sva druga strašna mučenja nisu pokolebali mladića da se neprestano, usrdno i iskreno moli.

 

Jedan običaj će vam obezbediti PRAVO BOGATSTVO: Evo šta morate uraditi na Đurđevdan! (FOTO)

 

Kada je molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili veru Hristovu, a među njima i careva žena Aleksandra. Sveti Đorđe pogubljen je 303. godine, a kako navodi se da su se mnoga čuda dešavala od tada na njegovom grobu. Uz slavu koju slave mnogi pravoslavaci, za proslavu Đurđevdana vezuju se i brojni običaji i verovanja.

 

U različitim krajevima obeležavaju ovaj prolećni praznik na razne načine, međutim kada je u pitanju priprema same slave pojedini rituali ovde ne odstupaju. Pripremom slavskog kolača, koljiva i vina, i osveštanjem koje obavlja sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve obeležava se jedan od najvećih prolećnih praznika.

 

Običaji i verovanja vezana za Đurđevdan u srpskom narodu su svakako postojali i pre nego što je primljeno hrišćanstvo, pa se tako u nekim krajevima ne jede ovčje mleko i jagnjeće meso, niti se spava u prirodi. Domaćini koje slave ovu slavu očekuju vedro i lepo vreme, jer je to znak da će godina biti rodna, ali i zato što se toga dana ruča u prirodi.

 

Ovaj praznik je prepoznatljiv po okićenim kućama ili kapijama raznim biljem koje su ukućani ubrali toga jutra na proplanku i prirodi nedaleko od svog doma. Ubrano bilje, korenje, lišće i kopriva plete se i u venac, domaćice rado stavljaju i u kuhinju, dok muškarci odnose na njivu jer se nadaju dobrim usevima.

makonda-tracker