Blagovesti (ili: blaga vest) znači radosno saznanje. Naime, prema Svetom pismu, na dan Blagovesti Deva Marija saznala je da je, promišlju Božjom, u blagoslovenom stanju i da će roditi sina a vest joj je javio arhanđel Gavrilo.
Srpska pravoslavna crkva slavi Blagovesti – jedan od dvanaest Gospodnjih praznika, na dan 7. aprila (po starom kalendaru 25. marta), piše Lepa i Srećna.
Po narodnom običaju, na Blagovesti se ustaje rano pa čak i u ponoć, ili barem u praskozorje, a dan je počinjao pesmom devojačkom. Devojke bi uoči ovoga dana nakupile suvih grančica i drva, od kojih je razbuktavana velika vatra, obično na kakvom brdu ili seoskom raskršću.
Uz vatru se veselilo i muško i žensko, a ponegde, uz mlade, i stariji. Bilo je uobičajeno da se vatra na ranilu ili bukari preskače. Vladalo je verovanje da će – ko preskoči ovu vatru biti zaštićen od ujeda zmije.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani
