Blagovesti (ili: blaga vest) znači radosno saznanje. Naime, prema Svetom pismu, na dan Blagovesti Deva Marija saznala je da je, promišlju Božjom, u blagoslovenom stanju i da će roditi sina a vest joj je javio arhanđel Gavrilo.
Srpska pravoslavna crkva slavi Blagovesti – jedan od dvanaest Gospodnjih praznika, na dan 7. aprila (po starom kalendaru 25. marta), piše Lepa i Srećna.
Po narodnom običaju, na Blagovesti se ustaje rano pa čak i u ponoć, ili barem u praskozorje, a dan je počinjao pesmom devojačkom. Devojke bi uoči ovoga dana nakupile suvih grančica i drva, od kojih je razbuktavana velika vatra, obično na kakvom brdu ili seoskom raskršću.
Uz vatru se veselilo i muško i žensko, a ponegde, uz mlade, i stariji. Bilo je uobičajeno da se vatra na ranilu ili bukari preskače. Vladalo je verovanje da će – ko preskoči ovu vatru biti zaštićen od ujeda zmije.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani
Zbog verovanja da se na ovaj dan bude gmizavci iz zimskog sna, na Blagovesti se nisu spominjale zmije. Uoči Blagovesti, deca su lupala mašicama o gvozdene predmete obilazeći oko kuće, staje i tora i vikala: "Bež'te zmije i gušteri, bež'te zmije i gušteri!"
Da biste ovako ofarbali jaja PRVO RAZBIJTE LJUSKU (Ne, nije greška)
Verovalo se i da se na Blagovesti žene ne češljaju, kao i da ne valja na taj dan praviti nove opanke.
Dobro je na ovaj dan umiti se u reci ili potoku, a Blagovesti naročito slave žene. One koje žele porod odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici.
Od tog dana počinje setva jarih žita i tada se iznosi seme na sunce. Voćari smatraju Blagovesti najsrećnijim i najboljim danom za kalemljenje voća, a vinogradari orezuju lozu.
